Босилеграђани у Козлодују

     Ослобађање од турског ропства 1878. године затиче Босилеградско Крајиште у великом сиромаштву. Цела села су до скора била зависна и плаћала огромне намете. Сви порези су условили да житељи повећавају обрадиве површине под њивама како би могли да плате порез и прехране чланове својих породица. Неконтролисаним повећањем ораница, повећале су се и површине које су страдале од ерозије, тако да је дошло до супротног ефекта – најлепше површине под њивама су постајале еродиране области без плодног слоја тла. Тиме је народ постајао све сиромашнији и сиромашнији.

Босилеград с почетка XX века (фото Ј. Захариев)
     Овај проблем постаје главна тема бурне седнице Народне скупштине (Народно събрание) 5. маја 1901. године, када народни посланик Јордан Теодоров износи да је земља босилеградског краја „каменита и неплодна“. Он се је залагао да Министарство насели сиромашне Босилеграђане око Осман Пазара (данашњи Омуртаг), јер „они би умрли кад сиђу са планина у пољу“. У расправи је био укључен и народни посланик А. Филипов, који наводи опасност „да се не дају паре, јер би их потрошили и за годину дана вратили поново у Босилеград“. Народни посланик Димитар Ризов прекинуо је ову дискусију са захтевом „да се гласа“.
     Стотину и осам посланика гласа „за“ а само један „против“ (С.Арсениев) од укупно 133 посланика (24 их је било одсутно).
     Тачно један месец касније, 5. јуна 1901. године, министар Трговине и Земљорадње подноси кнезу Фернинанду свој извештај. Пуни текст извештаја гласи:
     Истог дана – 5. јун 1901.г. – Кнез Фернинад потписује Уредбу, чији садржај гласи у оригиналу:

     На основу ове Уредбе из босилеградског краја су се преселила следећа домаћинства:

Село Божица
(5 породица)

  1. Илија Дојчинов Бајнов са супругом Еленом – млада породица без деце;
  2. Петар Георгиев, са супругом и сином Миланом;
  3. Рангел Иванов са супругом Невеном и кћерком Станком;
  4. Таско Георгиев Иванов (1869-1941) са супругом Мином (сестра Рангела Иванов);
  5. Јанаки Георгиев са супругом и сином Арсом.
Село Бресница
(13 породица)
  1. Стоимен Стаменов, са супругом Еленом и 5 деце;
  2. Никола Стоименов Стаменов (1872-1971), са супругом Анастасијом и 3 деце;
  3. Иван Веселинов (?-1952), са супругом Стаменом и 4 деце;
  4. Божил Илиев Христов (1858-1953), са супругом Атанасом и 6 деце;
  5. Спас Петров (1858-?), са супругом Маријом и двоје деце;
  6. Ангел Стоименов Гелев, са супругом Јордом и 3 деце;
  7. Манас Димитров (1891-1936), са супругом Миланком и 3 деце;
  8. Мито Костадинов (1875-?), са супругом Божиком и сином;
  9. Милан Костадинов(?-1916), са супругом Маријом и сином;
  10. Стојан Захариев, са супругом и двоје деце;
  11. Спас Велков, са супругом Еленом и 4 деце;
  12. Иван Димитров, са супругом Пеком;
  13. Никола Порожанов.
Село Буцаљево
(5 породица)
  1. Геле Златков Димитров (1832-1917), са супругом Рајном и осморо деце;
  2. Захари Станчев Караџиков (1854-?), са супругом и седморо деце;
  3. Михаил Станчев Караџиков (1855-?) са супругом Митром и четворо деце;
  4. Стоимен Миленов (1876-1918) са супругом Стојчом и петоро деце;
  5. Јанаки Дојчинов Георгиев (1864-?) са супругом Еленом и троје деце.
Село Гложје
(1 породица)
  1. Аначко Стаменов са супругом, са којом је у Козлодују имао сина Христа.
Село Доња Љубата
(11 породица)
  1. Васил Петков Христов (?-1960), са супругом Рајном;
  2. Младен Петков Христов (1876-?), са супругом Руменом и 6 деце;
  3. Станчо Петков Христов (1883-1912), са супругом Рајном;
  4. Димитар Стојанов (1857-1916), са супругом Станојком и 5 деце;
  5. Дојчин Иванов Харизанов, са супругом Спасеном и 3 деце;
  6. Стамен Иванов Харизанов (1872-1949), са супругом Катом и 9 деце;
  7. Илија Стојчев, са супругом Златом и 2 деце;
  8. Митре Илиев Паунов Стојков (1861-?), са супругом Миљом и 5 деце;
  9. Стојо Станков Младенов (1886-1964), са супругом Рајном и 4 деце;
  10. Таско Димитров, са супругом и 5 деце;
  11. Тодор Златанов, са супругом и сином, а његова кћерка је остала у селу.
Село Зли Дол
(6 породица)
  1. Андон Георгиев Цветанов Езерински (1861-1923) са супругом Ђурђена;
  2. Стамен Георгиев Цветанов Езерински са супругом Аном;
  3. Миле Стојанов Вучков (1877-1969) са супругом Младенком;
  4. Пејчо Ангелов Пејчев (1864-1915) са супругомАрсенов;
  5. Симеон Цеков са супругом Трендафилом;
  6. Христо Станков (1856-?) са супругом.
Село Извор
(3 породице)
  1. Илија Иванов Ружин, са супругом Ненком и троје деце;
  2. Миле Иванов Ружин, са супругом Аном и четворо деце;
  3. Костадин Иванов, са супругом Великом и петоро деце;
Село Млекоминци
(8 породица)
  1. Аначко Војнов (1857-?), са супругом Назом и 6 деце;
  2. Богој Стоименов Стоилков (1848-?), са супругом Еленом и 4 деце;
  3. Јанаки Стоименов Стоилков (1850-?), са супругом Трендафила и 5 деце;
  4. Георги Ников, са супругом Стаменом и 4 деце;
  5. Илија Ников (?-1961), са супругом Русом;
  6. Дојчо Илиев (1869-?), са супругом Веном и 2 деце;
  7. Игнат Џорџов, са супругом и сином;
  8. Стефан Михајлов Стојчев, са супругом Стојном.
Село Назарица
(6 породица)
  1. Димитар Милков Николов (1877-?), са супругом Боном и 5 деце;
  2. Стоимен Милков Николов (1866-1902), са супругом и сином;
  3. Марија Милкова Николова;
  4. Стојко Ј. Гелев са супругом Божаном и 6 деце;
  5. Крсто Стојков са супругом Арсеном и 4 ћерке;
  6. Таско Иванов (1842-1905) са супругом и 4 деце.
Село Радичевци
(1 породица)
  1. Тоше Стаменов Дојчинов, са супругом Ранчом и 5 деце.
Село Рајчиловци
(3 породице)
  1. Илија Пејчев Брзаков (1878-1948), са супругом Маријом и четворо деце;
  2. Јордан Стоименов Јанков (1872-1948), са супругом Милком;
  3. Стојо Колев, са супругом Веном и три сина.
Село Ресен
(1 породица)
  1. Георги Бојков Масларски, са супругом Митром Велковом из с.Буцаљево и 4 сина.
Село Црноштица
(7 породица)
  1. Аначко Здравков (1851-1906), са супругом Пенком и 2 деце;
  2. Димитар Харизанов Станков, са супругом и 3 деце;
  3. Јоцо Харизанов Станков (1848-?), са супругом Станијом и 3 деце;
  4. Салтир Харизанов Станков (?-1912), са супругом Еленом и 3 деце;
  5. Младен Богданов (1863-?), са супругом Великом и 3 деце;
  6. Петко Стојков (1861-1903), са супругом Русом и једним дететом;
  7. Стојко Павлов, са супругом и 3 деце;
Данас њихови потомци живе у градовима широм Републике Бугарске.

Извор:

  1. Стенографски дневници, на XI Обикновено народно събрание, I и с.XLIII, стр. 1280-1282.
  2. Държавен вестник, брой 131 (1901 г.).
  3. Златанов, С. и др. Босилеградските преселници в Козлодуй, Козлодуй, 2002 г.