Ослобађање
од турског ропства 1878. године затиче Босилеградско Крајиште у великом
сиромаштву. Цела села су до скора била зависна и плаћала огромне намете. Сви
порези су условили да житељи повећавају обрадиве површине под њивама како би
могли да плате порез и прехране чланове својих породица. Неконтролисаним повећањем
ораница, повећале су се и површине које су страдале од ерозије, тако да је
дошло до супротног ефекта – најлепше површине под њивама су постајале еродиране
области без плодног слоја тла. Тиме је народ постајао све сиромашнији и
сиромашнији.
Овај
проблем постаје главна тема бурне седнице Народне скупштине (Народно събрание)
5. маја 1901. године, када народни посланик Јордан Теодоров износи да је земља
босилеградског краја „каменита и неплодна“. Он се је залагао да Министарство
насели сиромашне Босилеграђане око Осман Пазара (данашњи Омуртаг), јер „они би
умрли кад сиђу са планина у пољу“. У расправи је био укључен и народни посланик
А. Филипов, који наводи опасност „да се не дају паре, јер би их потрошили и за
годину дана вратили поново у Босилеград“. Народни посланик Димитар Ризов
прекинуо је ову дискусију са захтевом „да се гласа“.
Босилеград с почетка XX века (фото Ј. Захариев) |
Стотину
и осам посланика гласа „за“ а само један „против“ (С.Арсениев) од укупно 133
посланика (24 их је било одсутно).
Тачно
један месец касније, 5. јуна 1901. године, министар Трговине и Земљорадње
подноси кнезу Фернинанду свој извештај. Пуни текст извештаја гласи:
Истог
дана – 5. јун 1901.г. – Кнез Фернинад потписује Уредбу, чији садржај гласи у
оригиналу:
На
основу ове Уредбе из босилеградског краја су се преселила следећа домаћинства:
Село Божица
(5 породица)
- Илија
Дојчинов Бајнов са супругом Еленом – млада породица без деце;
- Петар
Георгиев, са супругом и сином Миланом;
- Рангел
Иванов са супругом Невеном и кћерком Станком;
- Таско
Георгиев Иванов (1869-1941) са супругом Мином (сестра Рангела Иванов);
- Јанаки Георгиев са супругом и сином Арсом.
Село Бресница
(13 породица)
- Стоимен
Стаменов, са супругом Еленом и 5 деце;
- Никола
Стоименов Стаменов (1872-1971), са супругом Анастасијом и 3 деце;
- Иван
Веселинов (?-1952), са супругом Стаменом и 4 деце;
- Божил
Илиев Христов (1858-1953), са супругом Атанасом и 6 деце;
- Спас
Петров (1858-?), са супругом Маријом и двоје деце;
- Ангел
Стоименов Гелев, са супругом Јордом и 3 деце;
- Манас
Димитров (1891-1936), са супругом Миланком и 3 деце;
- Мито
Костадинов (1875-?), са супругом Божиком и сином;
- Милан
Костадинов(?-1916), са супругом Маријом и сином;
- Стојан
Захариев, са супругом и двоје деце;
- Спас
Велков, са супругом Еленом и 4 деце;
- Иван
Димитров, са супругом Пеком;
- Никола Порожанов.
Село Буцаљево
(5 породица)
- Геле
Златков Димитров (1832-1917), са супругом Рајном и осморо деце;
- Захари
Станчев Караџиков (1854-?), са супругом и седморо деце;
- Михаил
Станчев Караџиков (1855-?) са супругом Митром и четворо деце;
- Стоимен
Миленов (1876-1918) са супругом Стојчом и петоро деце;
- Јанаки Дојчинов Георгиев (1864-?) са супругом Еленом и троје деце.
Село Гложје
(1 породица)
- Аначко Стаменов са супругом, са којом је у Козлодују имао сина Христа.
Село Доња Љубата
(11 породица)
- Васил
Петков Христов (?-1960), са супругом Рајном;
- Младен
Петков Христов (1876-?), са супругом Руменом и 6 деце;
- Станчо
Петков Христов (1883-1912), са супругом Рајном;
- Димитар
Стојанов (1857-1916), са супругом Станојком и 5 деце;
- Дојчин
Иванов Харизанов, са супругом Спасеном и 3 деце;
- Стамен
Иванов Харизанов (1872-1949), са супругом Катом и 9 деце;
- Илија
Стојчев, са супругом Златом и 2 деце;
- Митре
Илиев Паунов Стојков (1861-?), са супругом Миљом и 5 деце;
- Стојо
Станков Младенов (1886-1964), са супругом Рајном и 4 деце;
- Таско
Димитров, са супругом и 5 деце;
- Тодор Златанов, са супругом и сином, а његова кћерка је остала у селу.
Село Зли Дол
(6 породица)
- Андон
Георгиев Цветанов Езерински (1861-1923) са супругом Ђурђена;
- Стамен
Георгиев Цветанов Езерински са супругом Аном;
- Миле
Стојанов Вучков (1877-1969) са супругом Младенком;
- Пејчо
Ангелов Пејчев (1864-1915) са супругомАрсенов;
- Симеон
Цеков са супругом Трендафилом;
- Христо Станков (1856-?) са супругом.
Село Извор
(3 породице)
- Илија
Иванов Ружин, са супругом Ненком и троје деце;
- Миле
Иванов Ружин, са супругом Аном и четворо деце;
- Костадин Иванов, са супругом Великом и петоро деце;
Село Млекоминци
(8 породица)
- Аначко
Војнов (1857-?), са супругом Назом и 6 деце;
- Богој
Стоименов Стоилков (1848-?), са супругом Еленом и 4 деце;
- Јанаки
Стоименов Стоилков (1850-?), са супругом Трендафила и 5 деце;
- Георги
Ников, са супругом Стаменом и 4 деце;
- Илија
Ников (?-1961), са супругом Русом;
- Дојчо
Илиев (1869-?), са супругом Веном и 2 деце;
- Игнат
Џорџов, са супругом и сином;
- Стефан Михајлов Стојчев, са супругом Стојном.
Село Назарица
(6 породица)
- Димитар
Милков Николов (1877-?), са супругом Боном и 5 деце;
- Стоимен
Милков Николов (1866-1902), са супругом и сином;
- Марија
Милкова Николова;
- Стојко
Ј. Гелев са супругом Божаном и 6 деце;
- Крсто
Стојков са супругом Арсеном и 4 ћерке;
- Таско Иванов (1842-1905) са супругом и 4 деце.
Село Радичевци
(1 породица)
- Тоше Стаменов Дојчинов, са супругом Ранчом и 5 деце.
Село Рајчиловци
(3 породице)
- Илија
Пејчев Брзаков (1878-1948), са супругом Маријом и четворо деце;
- Јордан
Стоименов Јанков (1872-1948), са супругом Милком;
- Стојо Колев, са супругом Веном и три сина.
Село Ресен
(1 породица)
- Георги Бојков Масларски, са супругом Митром Велковом из с.Буцаљево и 4 сина.
Село Црноштица
(7 породица)
- Аначко
Здравков (1851-1906), са супругом Пенком и 2 деце;
- Димитар
Харизанов Станков, са супругом и 3 деце;
- Јоцо
Харизанов Станков (1848-?), са супругом Станијом и 3 деце;
- Салтир
Харизанов Станков (?-1912), са супругом Еленом и 3 деце;
- Младен
Богданов (1863-?), са супругом Великом и 3 деце;
- Петко
Стојков (1861-1903), са супругом Русом и једним дететом;
- Стојко Павлов, са супругом и 3 деце;
Данас њихови потомци живе у градовима широм Републике
Бугарске.
Извор:
- Стенографски
дневници, на XI Обикновено народно събрание, I и с.XLIII, стр. 1280-1282.
- Държавен вестник,
брой 131 (1901 г.).
- Златанов, С. и
др. Босилеградските преселници в Козлодуй, Козлодуй, 2002 г.