Турски извори за историју Босилеградског Крајишта 1570-1690

     Донедавно се сматрало да не постоје старији извори за историју Босилеградског Крајишта од таквих у делима Константина Јиречека „Дневник”, „Кнежевина Бугарска” и „Путовања у Бугарској”. „Ћустендилско Крајиште” Јордана Захариева било је донедавно једини историјски извор о Босилеградском крају. Међутим, данас постају све приступачнији старији извори, односно турски пописни дефтери. Данашња техника и технологија омогућавају широку дистрибуцију ових докумената, који су иначе доступни у оригиналу малом броју људи, јер су написани у различитим фонтовима арапског писма (дивани, талик, сијакат, несих, инџе дивани др.). Турски документи се појављују као драгоцено градиво за научна истраживања историје, историјске демографије, етнографије, историјске географије итд. Већина докумената су краћи или детаљни дефтери са описом хаса и вакуфских имања.
     Захваљујући различитим преводиоцима, како у Бугарској, тако и у Македонији, ови турски документи постају доступни широј јавности. Они су прикупљени у засебним томовима, у којима налазимо много информација и о нашем крају. Такви су:
1.     Турски документи за историјата на македонскиот народ – опширни пописни дефтери од XVI век за Ќустендилскиот санџак“, том V, книга 1, у издању Архива Македоније;
2.     Турски документи за историјата на македонскиот народ – опширен пописен дефтер за Ќустендилскиот санџак од 1570 година“, том V, книга 5, у издању Архива Македоније;
3.     Турски извори за Българската история”, том III, у издању „Бугарске академије наука;
4.     „Турски извори за Българската история”, том 13., у издању „Бугарске академије наука и Главног одељења Архива у Министарском савету.

У овим томовима изабрани су разни дефтери и регистри, који пружају драгоцене информације о овом крају. Из ових регистара и дефтера, као и из других блиских извора, извучени су сви подаци о Босилеградском крају и укључени су у овој књизи, како би постали још приступачнији људима овог региона.
Принцип излагања података је хронолошки, од најстаријег извора, а затим по регистрима из којих су извучени подаци.

Књигу можете прочитати online овде.