Јордан Захариев Харизанов је био
учитељ, географ, етнограф, фолклориста и историчар, један од водећих истраживача
и стручњака у Ћустендилском региону, као и дописни члан Бугарске академије
наука (од 1937). Рођен је 3. марта 1877. у Босилеграду. Основну школу је
похађао у родном месту, а педагошку је завршио 1895.г. у Ћустендилу. Две
године је радио као учитељ у Ћустендилу. Године 1897. је примљен да на
Историјско-филолошком факултету на Вишој школи у Софији. Студирао је у класи
професора географије Анастаса Иширкова, а дипломирао је 1901.г. географију и
педагогију.
Више од пола века одржавао је низ студија у Ћустендилском региону,
који покрива 159 села са Ћустендилом. Његова књига „Ћустендилско Крајиште“ је прва студија насеља у Бугарској. Његова
друга важнија дела су: „Упутство
антропогеографске студије у Бугарској“ (1928), „Село Слокоштица“, „Каменица“
(1935), „Пијанец“ (1938), „Ћустендилска котлина“ (1963). Написао је
велики број чланака. Учествовао је и у културном животу Ћустендила. Био је
председник једног културно-уметничког удружења у читалишту „Братство“, као и глумац аматер, кустос
Градског музеја поменутог места, и један од оснивача и први председник
туристичког друштва "Осоговец“.
Умро је 8. маја 1965. у Ћустендилу. Године 2010. 10. маја, откривена је
спомен плоча Јордану Захариеву на згради Општине Босилеград.