Емануил Попдимитров
Емануил Попдимитров је рођен у овом селу у
махали Село, где се и данас познају рушевине његове рођене куће, као шесто од
11 деце. О датуму његовог рођења било је доста полемика и у литератури се
наводи датум 23. октобар 1885. године. Међутим, у крштеници №4 Софијске митрополије пише: „Даје
се следећа Емануилу П. Димитрову, Бугарин, Православац, из села Грујинци, околија
Босилеградска, потврда, да је рођен 14ог дана месеца Маја, 1886.
године, од православних родитеља: Свештеник Димитар П. Захариев и његова
законита супруга Кана П. Димитрова, оба из с.Грујинци. Двадесетог дана истог
месеца и године, он је крштен по Источно-православном реду у цркви „Св.Петка“ у
с.Грујинци, од Благовернаго свештеника Златана Коританова.“ Крштеница је
издата 20. августа 1900. године. Касније се је због постављања границе и његове делатности, његова породица
преселила у Гелчину махалу, која је остала у границама Републике Бугарске и због
тога се она наводи као рођено место песника. Емануил Попдимитров био је прво
ђак у с.Извор, а онда је завршио Педагошку школу у Ћустендилу 1904. године и
био је учитељ у селима овог краја (Д.Лисина). Студирао је филозофију на
Софијском универзитету до 1907. године, а затим уписује литературу у
Монпелијеу, а завршава филозофију и литературу у Фрибургу, Швајцарска. Током
1913. године је радио као учитељ у Хаскову, а у периоду 1915-1918 током Првог
светског рата је радио као преводилац у армији. Збирку песама Сан љубави (Сънят
на любовта) је издао 1912. године, а 1921. је издао збирке Слободни стихови
(Свободни стихове), Стихови и песме (Стихове и песни) и роман Пре олује (Пред
буря), а 1935. је издао и збирку Јесењи пламенови (Есенни пламъци). Умро је 23.
маја 1943. године у 58. години живота. Његово име данас носи регионална
библиотека у Ћустендилу.
Емануил Попдимитров је рођен у овом селу у
махали Село, где се и данас познају рушевине његове рођене куће, као шесто од
11 деце. О датуму његовог рођења било је доста полемика и у литератури се
наводи датум 23. октобар 1885. године. Међутим, у крштеници №4 Софијске митрополије пише: „Даје
се следећа Емануилу П. Димитрову, Бугарин, Православац, из села Грујинци, околија
Босилеградска, потврда, да је рођен 14ог дана месеца Маја, 1886.
године, од православних родитеља: Свештеник Димитар П. Захариев и његова
законита супруга Кана П. Димитрова, оба из с.Грујинци. Двадесетог дана истог
месеца и године, он је крштен по Источно-православном реду у цркви „Св.Петка“ у
с.Грујинци, од Благовернаго свештеника Златана Коританова.“ Крштеница је
издата 20. августа 1900. године. Касније се је због постављања границе и његове делатности, његова породица
преселила у Гелчину махалу, која је остала у границама Републике Бугарске и због
тога се она наводи као рођено место песника. Емануил Попдимитров био је прво
ђак у с.Извор, а онда је завршио Педагошку школу у Ћустендилу 1904. године и
био је учитељ у селима овог краја (Д.Лисина). Студирао је филозофију на
Софијском универзитету до 1907. године, а затим уписује литературу у
Монпелијеу, а завршава филозофију и литературу у Фрибургу, Швајцарска. Током
1913. године је радио као учитељ у Хаскову, а у периоду 1915-1918 током Првог
светског рата је радио као преводилац у армији. Збирку песама Сан љубави (Сънят
на любовта) је издао 1912. године, а 1921. је издао збирке Слободни стихови
(Свободни стихове), Стихови и песме (Стихове и песни) и роман Пре олује (Пред
буря), а 1935. је издао и збирку Јесењи пламенови (Есенни пламъци). Умро је 23.
маја 1943. године у 58. години живота. Његово име данас носи регионална
библиотека у Ћустендилу.
