Једна
од важних дужности централних органа Османског царства била
је брига о снабдевању храном градског становништва и војске. Ради спречавања
несташица и скупоће, држава је увела монопол на трговачку размену
и друге врсте ограничења које је требало да спрече шпекулације на
тржишту. Почевши од 16. века увела је обавезни откуп основних животних намирница, пре свега жита али и меса,
нарочитог овчијег.
Будући да је
Балкан одувек био климатски погодан за гајење оваца, Османлије су још од
времена освајања уврстиле овај привредни сектор у свој порески систем. Поред
тога створили су џелепе - нову друштвену категорију становништва са специјалним
статусом, чија је обавеза била да сваке године достављају централној власти
овце за опште и војне потребе. За узврат били су ослобођени неких видова
изванредних данака.
Османска власт
вршила је регистрацију џелепа, пошто је тако могла да контролише потребан број
оваца и особа које су дужне да их обезбеде. Неки од џелепа су поред оваца и
коза, достављали и крупну рогату стоку. Периодично пописивање џелепа било је
неопходно јер би се временом неки од њих одселили, умрли, променили службу или
из другог разлога не би били више у могућности да испуњавају преузету обавезу. На
место њих уписивани су нови. Локалне власти, односно кадија, био је тај који је
на лицу места контролисао ко може, а ко не да обавља ову дужност. Он је брисао
са листе оне, за које би утврдио да не могу да обезбеде тражени број грла.
Османска држава
је штитила џелепе тако што је забрањивала да им се намећу додатни порези.
Примера ради, бранила је локалним спахијама да им наплаћују прелаз преко своје
земље док терају стада у Истанбул.
Џелепи су били
дужни да држави продају овце по фиксираној цени, доста нижој од тржишне. Неки
од њих покушавали су да део стада продају и на слободном тржишту како би
остварили већу добит. Држава се, наравно, трудила то да спречи. Ипак, многи
џелепи успели су да се обогате на тај начин током 16. и 17. века.
Попис који у
продужетку саопштавамо сачињен је 1576. године и обухвата џелепе 13 каза,
укључујући и Ћустендилску казу, која је обухватала данашње крајеве око
Босилеграда. Састављен је 1576. године од кадије у Пазарџику. Даље у тексту
дајемо данашња имена насеља и имена како су уписана у регистру, имена џелепа
тог насеља и број оваца.
Босилеград:
Уписан као село Посилград
Џелепи: Рале Милуш (60), Димне Даје (40), Никола Петко (30), Владан Иван (30),
поп Велчо и Велчо Грујо (50), поп Раљу (30) и Тодор (30)
Укупно: 240
оваца
Белут:
Уписано као село
Белут
Џелепи: Јарменин Дају и Ралче Калчин (50)
Укупно: 50 оваца
Божица
Уписано као село
Излосиче
Џелепи: Церко
(60), Петре (35), Хјусен Писар, зеленаш (100)
Укупно: 195
оваца
Бранковци:
Уписано као село
Бранкофча
Џелепи: Поп
Доброј (25)
Укупно: 25 оваца
Бресница:
Уписано као село
Биресниче
Џелепи: Петре
Јове (50)
Укупно: 50 оваца
Буцаљево:
Уписано као село
Бучолева
Џелепи: Воју
Врајчин (75)
Укупно: 75 оваца
Гложје:
Уписано као село
Гулозие
Џелепи: Лале
Иван (50)
Укупно: 50 оваца
Горња Лисина:
Уписано као село
Горна Лисина
Џелепи: Богдан
Петри (40), Петре Бабин (30) и Ђуро Богдан (35)
Укупно: 105
оваца
Горња Љубата:
Уписано као село
Горна Любата
Џелепи: Иван,
ковач (40) и Ђуре Стојан (40)
Укупно: 80 оваца
Ка овом селу се
данас односи и тадашње самостално село Суха
Любата
Џелепи: Стоју
Николин (40), наручилац: Бојчин Доган из села Груинча (данас Грујинци)
Укупно:40 оваца
Горња Ржана
Уписано као село
Иржана
Џелепи: Никола Белин
(40), наручилац: Велко Геро из села Груинча
Укупно: 40 оваца
Грујинци
Уписано као село
Груинча
Џелепи: Грују
Иван и Боју (100), Калчо Грују и Богдан, србин из села Ержан (100), Петре
Драгушин (50), Пеју Степан (30), Коју Петро (25), Нено Јове (25), Миљу Петро
(30), Ралчо Бојчин (25), Велчо Ђуро (25)
Укупно: 410
оваца
Доња Лисина
Уписано као село
Долна Лисина
Џелепи: Јове
Миљу (50), Петре Костадин (30)
Укупно: 80 оваца
Доња Љубата
Уписано као село
Долна Любата
Џелепи: Илија
Иван (50), Дор (Тодор?) Вето (30), Богдан Јовичин и Симеон Ралин из села
Гулозие (Гложје) (40)
Укупно: 120
оваца
Доње Тламино
Уписано као село
Долна
Тълмина
Џелепи: Поп Доин
(40), Пеју Вела (40)
Укупно: 80 оваца
Зли Дол
Уписано као село
Изли Дол
Џелепи: Јанчо
Пенчин и Драгој из села Милкоменче (Млекоминци) (50)
Укупно: 50 оваца
Извор
Уписано као село
Извор
Џелепи: Стојан
Тодор (75), Стају, дошљак (100), Иван Груин (35), Димитри Марко (40), Драгослав
и Тене Мио (60), Влајкју Ефче (30), Грују Дају и Илија Коин из села Горна
Кобиле (Горње Кобиле) (50), Ралчо Груин (25), Мурад, син Алија (25)
Укупно: 305
оваца
Јарешник
Уписано као село
Ярешник
Џелепи: Стојан
Милуш (40), наручилац: Бојчин Доган из села Груинча (данас Грујинци)
Укупно: 40 оваца
Милевци
Уписано као село
Мильофча
Џелепи:
Драгослав Драган (60), Лале Братобре (50), Радослав Милуш (30), Димитри Величко
и Јако Браобре (40), Стојан Богдан (40), Мију Степан (25), наручилац: Величко
Укупно: 215
оваца
Мусуљ
Уписано као село
Муксул
Џелепи: Боју
Милуш и Геро Воин из села Доња Љубата (50), Радул Бајчин и Петре Рајчин (50),
Радој Степан (50)
Укупно: 150 оваца
Паралово
Уписано као село
Баралова
Џелепи:
Владослав Продан (40)
Укупно: 40 оваца
Радичевци
Уписано као село
Радичовче
Џелепи: Ђануне
(25), Михаил Ђурин (25)
Укупно: 50 оваца
Рајчиловци
Уписано као село
Рајчилофча
Џелепи: Пеју,
зет Стојана, и Петре Коин (70), Тоше Димитре, уместо свог оца, и Младен Канин
из села Горна Тълмина (Горње
Тламино) (60), Рале Којно (50), Тодор Пенчин (30)
Укупно: 210
оваца
Ресен
Уписано као село
Ресна
Џелепи: Радусав
Велко (50), Геро Димно (40), Коју Стојно (40), Ралша Рале (30), Ђуро Даин (25)
Укупно: 185
оваца
Топли Дол
Уписано као село
Топли Дол
Џелепи: Иван
Драган (50), Иван Момчил и Степан Продан (50), Михно Братојно (40), наручилац: Пеју
Стрезимир из села Груинча (данас Грујинци)
Укупно: 140
оваца
Црноштица
Уписано као село
Чернощиче у јурисдикцији града Ниша
Џелепи: Бојчо,
зет Ивана (100)
Укупно: 100
оваца
Извор:
1. Турски извори за Българската история, том 3, изд. БАН, София, 1972 г.
