Иако нам се чини да је најновија граница по сили
Нејског мировног уговора (27.11.1919.г.) донела велике промене у Крајишту, то у
суштини није тако. Крајиште је већ било изложено великим променама стављањем
границе по сили Берлинског споразума, потписаног 13. јула 1878. године, познатој
у народу као Стара граница. Берлинска граница је померена источније од
Санстефанске границе од 3. марта 1878. године.
Стара
или Берлинска граница донела је велике промене и поделе на територији
етнографских области Крајиште, Каменица, Трн, Иногоште, Горња Пчиња. Све набројане
области су већ имале своје, али не и јасно утврђене границе, које су само
разликовале свакодневни начин живљења (одећа, храна, грађевинарство, говор,
обичаји и сл.), али не и народ, јер исти народ и данас живи с обеју страна свих
граница око Крајишта.
Као и
Нејска граница четрдесетак година касније и Берлинска граница дели бројна
насеља и атаре истих, али и ствара бројна нова насеља, која пре границе нису
постојала самостално.
 |
| Српско-бугарска граница - северни део Старе границе |
 |
| Турско-бугарска граница - јужни део Старе границе, са караулом и граничним прелазом Мусуљ и тромеђом Патерица |
Како нам је тема Крајиште, причу ћемо усмерити на тај део границе, од села Топли Дол до села Голеш. На северу граница је била између Власине и Трна.
Топли Дол
Топли
Дол је пре стављања границе 1879. године било село са око 120 кућа. Село је било
подељено природном границом Претвор на Горњи и Доњи Топли Дол. Ослобођење је
затекло ово село у границама Врањске, а не Ћустендилске казе, иако је пре
припадало Ћустендилском санџаку (на основу турских дефтера из 1570. године).
Како је село прешло у границама Нишког санџака, односно његовог саставног дела –Врањска
каза,говори следеће предање:
„Спахија Топлог Дола, који је живео у Бањи (Ћустендил), пао је тешко болестан. Да би оздравио препоручили су му да једе лубеницу. Била је зима и у граду нигде није имало лубеница. За то је чуо један спахија из Врања и послао му једну. Десило се да је оздравио и као захвалност поклонио му село Топли Дол.“ (Захаријев, 1918, стр.291)
„Спахија Топлог Дола, који је живео у Бањи (Ћустендил), пао је тешко болестан. Да би оздравио препоручили су му да једе лубеницу. Била је зима и у граду нигде није имало лубеница. За то је чуо један спахија из Врања и послао му једну. Десило се да је оздравио и као захвалност поклонио му село Топли Дол.“ (Захаријев, 1918, стр.291)
Берлинска
граница је прошла тачно кроз средину атара села, по природном гребену Претвор
(седло између врхова Равниште и Панџин гроб), формирајући два насеља – Топли До
са 40 кућа и Топли Дол са 81 кућом. Данас су оба насеља у оквиру општине
Сурдулица, иако Топли Дол географски припада Крајишту, као што је и било до
1965. године.
Горња Љубата, Црвени Град
Берлинска
граница је пратила највише делове гребена планина на југу од Топлог Дола.
Следећу велику промену донела је селима Горња Љубата и Црвени Град. Наиме,
граница је прешла преко атара Црвеног Града, одвајајући махалу Грнчарци (око 18
кућа). У почетку махале Грнчарци и Кајчинци су чиниле засебно насеље Црвени
Град у оквиру Изворске околије и Доњољубатске општине, а 1887. године је
припојено Горњој Љубати као Црвеноградска махала. Данас су то засебне махале у оквиру села Горња Љубата.
Дукат
На
југу од Горње Љубате, Берлинска граница доноси промену у атару села Дукат.
Наиме, она је од села Дукат отцепила Вукадинску махалу (око 8 кућа) формирајући
самостално насеље Дукат у оквиру области Горња Пчиња. Данас је то насеље као
махала саставни део села Црна Река.
Голеш
На
југу од села Дукат граница је пратила највише делове система Дукатских планина –
Јурук, Колево гумно, Беле Воде, све до данашње границе са Македонијом. Ту је
Берлинска граница донела највећу промену у распореду територије. Она је 1878.
године створила ново насеље, названо по тада највећом махалом – Голеш. Граница
је од македонског села Голема Црцорија одвојила 4 махале, које су формирале
засебно насеље тада у оквиру области Каменица, општина Бобешино. У периоду
после Другог светског рата, Голеш улази у састав Кривопаланечког среза до јуна
1946. године, када је припојено НР Србији, односно Босиљградском срезу.
Одувек на тромеђи
Берлинска
или Стара граница није била јединствена. Она се је састојала од Српско-бугарске и
Турско-бугарске границе. Оне су се са Турско-српском границом састајале у тромеђи,
која се је налазила на врху Патерица (1672 м.) изнад махале Колчина Гарина у
Горњој Љубати. Изнад махале Грнчаре налазила се је бугарска гранична караула
Виље Коло, по којој се данас зове тај врх (1522 м.). Четрдесетак година
касније, тромеђа је померена на југоистоку и Босилеград се данас налази на
тромеђи Србије, Бугарске и Македоније.
Гранични прелаз Мусуљ на Старој граници
На делу
Старе границе, између Бугарске и Србије, налазио се је гранично-царински прелаз
Мусуљ. . Не зна се тачно када је овај прелаз био отворен, јер подаци о њему постоје
од 1904. године. Гранични прелаз „Мусуљ“ је био огранак царине из Ђујешева. Те
1904. године, начелник прелаза био је Хр. Рамаданов, 1905. Г.Манов, 1907. Хр.
Ничков, 1910. Д.Кајмакамски, 1911. Братан Казанџиев. После те године подаци се
губе.
Како је Стару границу Власина-Трн видео
Феликс Каниц
 |
| Српско-бугарски гранични прелаз на Големим буквама |
"Моја скица ће помоћи читаоцу да створи слику о овом
1327 m високом граничном прелазу на Големим буквама. Десно у првом плану види
се поред српског јарбола са заставом писарева кућица, до ње касарна за пандуре,
иза ове кров поменуте механе и, на другој страни пута, лево, бугарска
царинарница. Комуницирање између посада ових двеју граничних станица било je строго одмерено. У
српској влада у свему, па и у пандурској униформи, већа лежерност, док сам
бугарску затекао организовану потпуно војнички. Најстарији подофицир je за време
наше унапред најављене посете постројио ради поздрава своју добро униформисану
малу посаду; није изостала ни кафа, коју je војнички поздрављајући послужио један
бркајлија, a y малој службеној просторији владао je примеран ред. У целини,
услед незнатног граничног саобраћаја, овде готово да и нема посла за писаре.
Годишњи извоз у Бугарску преко ове царинарнице ограничен je y просеку на 4.000 kg
ужарске робе, 10000 брусова из Копашнице, 200 воденичких каменова из Дарковца,
150.000 kg воћа (углавном крушака) из Кунова, 100.000 kg сена из Власине и
педесетак коња. Раније значајан извоз вина престао je потпуно откако je царина
повишена на 1 динар по литру. Још скромнији je бугарски извоз у Србију. Он се
своди на 500 kg вуне и веће количине гајтана. Насупрот томе, пошто висока
српска увозна царина омогућава лепу зараду, много дувана се кријумчари у област Врле.
Остало ми je необјашњиво зашто je овде приликом првих
проучавања барона Хирша у вези с изградњом железнице био планиран и чак
трасиран огранак Софија—Трн Власина и даље према Морави. Због тешке и
нерентабилне реализације тај пројекат ће још дуго лежати у фиоци. Мада од
Софије преко Брезника и Трна врло добри путеви воде у област Искер-Нишава и
Струма, видео сам да je путнички гранични промет раван нули. Границу прелази
само понеки сељак – чији шумски посед лежи делимично на српској, a делимично на
бугарској страни да би посекао понеко дрво."
Извори:
1. Димитров, Т. "Босилеградският
край - български учреждения и личности (1878 - 1912 г.)", Кюстендил, 2000
г.
2. Захариев, Й. "Кюстендилско
Крайще", София, 1918 г.
3. Каниц,
Ф. "Србија.Земља и
Становништво од римског доба до краја XIX века",
књ.2, Београд, 1985.г.
4. Миланов, Г. "Насеља општине Босилеград", Босилеград, 2016.г.
5. Николић, Р. "Краиште и Власина (Насеља
српских земаља, к. VIII)", Београд, 1912 г.
6. Трифуноски,
Ј. "Горња Пчиња“,
изд. САНУ, „Насеља и порекло
становништва, књ.38", Београд, 1964.г.
