Део данашњег насеља Горња Љубата, уз долину Сувољубатске реке, некада
је био самостално насеље Суха Љубата.
Село Суха Љубата је насељено негде средином XVI века, а од 1570. фигурира у турским пописним
дефтерима под истим именом и под именом Новосел,
у склопу нахије Горње Крајиште. Поменуто село је пре пописа 1570. године било
мезра (ненасељено пољопривредно земљиште), задужена са 40 акчи за жито. Раја је
дошла споља и населила је овај простор, због чега се ово место у новом царском
дефтеру пописује као село. Атар села Суха Љубата почиње од „Сури Таш“ и продужава до „Сури Каја“. Одатле се наставља ка
планини Чермен, онда ка планини Елбарник, затим ка Калуђерске Корије, ка пашњаку „Јавор“
и пашњаку „Беркот“, а одатле ка „Сури Таш“ где се завршава. У дефтеру се
налазе подаци о 15 хришћанских домаћинстава:
Нелко Марко; Никола Перо; Војо Раин; Петре Марко; Стево Никола; Димто
(или Димко) Тодор; Илија, досељен; Пројо, сиромах; Богдан Перо; Стојан Војо;
Цветко Војо; Пројо Марко; Павле Стево; Сиве Стево; Неделко Грујо; Никола Димто;
други Сиве Стево;
Село Суха Љубата се спомиње и у турским регистрима џелепа из 1576.
године, као засебно насеље. Пописан је Стојо Николин са 40 оваца, наручених од Бојчин Догана из
села Груинча (Грујинци).
У каснијим турским дефтерима у периоду 1635-1690 године, село Суха
Љубата се не спомиње као засебно насеље, што значи да се је у том периоду слило
са селом Горња Љубата и постало њен део. Од тог села данас је остало само име
које је дато левом краку Љубатске реке – Сувољубатска река. Уз долину те реке
данас се налазе 16 махала: Стрвна, Глоговачки Дол, Шуглевци, Дебели Рид,
Селиште, Шинде, Колчина Гарина, Рамна Артина, Пужаревина, Чандинци, Миленовци,
Биљеница, Шароњинци, Скокјинци, Свињска Глава и Кукувичаре.
Извори:
1. Миланов, Г. "Насеља општине Босилеград",
Босилеград, 2016.г.
2. „Турски документи за историјата на македонскиот народ-опширни
пописни дефтери од XVI век за Ќустендилскиот
санџак“, том V, книга 1, изд. „Архив на Македонија“, Скопје, 1983.г.
3. „Турски извори за Българската история”, том III, изд. „БАН”,
София, 1972 г.
