На основу бројних археолошких налазишта, може се
слободно рећи, да је територија општине Босилеград одавно била насељавана, а
на основу различитих археолошких слојева и на основу различитих писаних
докумената и предања, да је насељавана у неколико наврата периодично. На овој
територији су живела разна племена и народи, која су густо насељавала овај
неприступачан планински крај.
Босилеградски крај пре доласка Турака
Као
најстарије племе, које је живело на овим просторима спомиње се племе Пеонци,
који су живели између река Струме и Вардара, односно пеонијско племе Агријани
или Агријанци.
Они су били познати као врхунски бацачи џилита (који се је играо до скора од
Босилеградске деце), те их је Александар Велики користио као елитну јединицу
лаке пешадије под комадном свог генерала Атала. Око 506. године п. н. е. велики
део Пејонаца је био окупиран од стране Персијаца. У IV веку п. н. е. Пеонија
је била под владавином другог племена Дентелита или Дантелита. Војводство
Дентелита је било од планине Риле до Осоговске планине, на северу до притокама
реке Тимок и Софијског војводства. Касније, овај крај је био насељен Трачанима,
који су се највише бавили сточарством и рударством. У тој области је пронађен
велики број примерака старог кованог новца, који сведочи о њиховом постојању на
овим просторима.
Током 280. године п.н.е. Пеонија, која је већ у саставу
Македонског царства, била је нападнута и разорена од стране Келта. Године 46.
цела Тракија укључујући и ове области, постала је римска провинција и била је
подељена на 50 војводства. На десној страни долине Струме Плиније Стари (23-79)
спомиње као најистакнутији трачки народ Дентелите и Меде, који су живели у
околини Ћустендилске котлине.
У овај крај долазе Бугари
809. године када је Сердика (данашња Софија) била освојена од стране Кана
Крума. За време владавине бугарског цара Бориса (845—884) област Македонија до
реке Струме и Охрида је улазила у састав Првог бугарског царства, тако да су и
ови крајеви били део тих територија. Око 200 година ове територије су биле под
Византијском влашћу. Током 1084. године око осамдесет хиљада Печенега
прелази Дунав и улазе дубоко у Византијску државу како би крали. Византијска
војска, помогнута од Бугара, успела је да их разоружа и да их насели у околини
данашње Со-фије. Убрзо су примили православну веру, и асимилирали се.
У време владавине Цара Калојана, овај крај је
припадао Бугарској, али је после смрти бугарског цара Ивана Асена II (1247.
год.) припао Византији. Године 1282. српски краљ Милутин II осваја област око
Велбужда (данашњег Ћустендила) и од тада је овај крај у саставу српске државе.
За време владавине Дејановића ово подручје је било под њиховом управом
(Велбуждска кнежевина) све до доласка Турака.
 |
| Ћустендилски крај у античко доба |
Босилеградски крај у Османском царству
 |
| Ћустендилски санџак (XV – XVI век) |
Током 1864. године, Османско царство уводи административну реформу, по којој је
направљена нова административна подела царства. Направљени су вилајети
(окрузи), санџаци, кази (околије) и нахије, попут мањих околија. Најмања
аминистративна јединица је општина. У то време овај крај улази у састав нахије
Крајиште, Ћустендилске казе, а последња у саставу Дунавског вилајета.
Босилеградски крај од 1878. године до данас
У време Првог и
Другог балканског рата (1912-1913) и у току Првог светског рата (1914-1918).
Босилеград је био у саставу Краљевине Бугарске. После Првог светског рата,
према Нејском мировном уговору поражена Бугарска је приморана да као ратну
одштету преда део својих територија Србији. Једна од тих територија је била и
Босилеградски крај.
Босилеград је 27.
новембра 1919. године званично припојен Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца (од
1929. године Краљевина Југославија), али реално у састав државе улази годину
дана касније. После Другог светског рата овај крај је у саставу Социјалистичке
Федеративне Републике Југославије. Од 1992. године. општина Босилеград је у
саставу Савезне Републике Југославије, а данас је у саставу Републике Србије.
 |
Насеља по броју мушкараца 1864. године
|
Први
попис становништва, у којем су пописана и насеља у данашњој општини, је онај из
1864. године. У том попису, спроведеном од турских пописивача, пописани су само
мушкарци, јер су само они плаћали порез. Тада је највише мушкараца пописано у
Горњој Лисини 371, а најмање у селу Барје 18 мушкараца. За села Голеш и
Караманица нема података (до 1878. село Голеш је махала села Голема Црцорија).
До 1880. године спроведена су још два пописа – 1866. и 1874. године, која
такође не дају потпуну демографску слику данашње општине.
 |
Насеља по броју становника 1880. године
|
Први званични попис,
који обухвата све сфере демографије, је спроведен 1880. године. У том попису су
узета у обзир оба пола. Тада је највише становника пописано у селу Горња Лисина
896, а најмање у селу Барје.
Ако извршимо упоредни преглед броја становника
по насељима и годинама пописа од 1866. до 2011. године, долазимо до закључка,
да је највише становника пописано 1953. године у 21 насељу, 1900. у два, 1905.
такође у два, 1910. у четири, 1948. такође у четири, 1961. у два, 2002. само у
Босилеграду, а 2011. само у селу Рајчиловци. Овакав упоредни преглед броја
становника, показује које године број житеља почиње да опада, односно, од које
године почињу емиграције из датог насеља.|
Име
|
Година највећег броја становника
|
Највећи број становника
|
Година најмањег броја становника
|
Најмањи број становника
|
|
|
Барје
|
1953
|
180
|
2002
|
7
|
|
|
Белут
|
1905
|
227
|
2011
|
58
|
|
|
Бистар
|
1953
|
461
|
2011
|
107
|
|
|
Бранковци
|
1900
|
419
|
2011
|
77
|
|
|
Бресница
|
1910
|
599
|
2011
|
45
|
|
|
Буцаљево
|
1900
|
237
|
2011
|
14
|
|
|
Гложје
|
1953
|
844
|
2011
|
278
|
|
|
Голеш
|
1905
|
152
|
2011
|
28
|
|
|
Горња Љубата
|
1953
|
1657
|
2011
|
296
|
|
|
Горња Лисина
|
1953
|
1336
|
2011
|
328
|
|
|
Горња Ржана
|
1953
|
424
|
2011
|
66
|
|
|
Горње Тламино
|
1953
|
892
|
2011
|
129
|
|
|
Грујинци
|
1953
|
486
|
2011
|
63
|
|
|
Доганица
|
1953
|
291
|
2011
|
28
|
|
|
Доња Лисина
|
1953
|
632
|
2011
|
195
|
|
|
Доња Љубата
|
1953
|
1148
|
2011
|
270
|
|
|
Доња Ржана
|
1961
|
316
|
2011
|
49
|
|
|
Доње Тламино
|
1953
|
579
|
2011
|
162
|
|
|
Дукат
|
1948
|
1211
|
2011
|
260
|
|
|
Жеравино
|
1948
|
178
|
2011
|
16
|
|
|
Зли Дол
|
1953
|
583
|
2011
|
129
|
|
|
Извор
|
1910
|
703
|
2011
|
61
|
|
|
Јарешник
|
1953
|
320
|
2011
|
50
|
|
|
Караманица
|
1953
|
440
|
2011
|
47
|
|
|
Милевци
|
1948
|
423
|
2011
|
77
|
|
|
Млекоминци
|
1910
|
423
|
2011
|
88
|
|
|
Мусуљ
|
1961
|
708
|
2011
|
77
|
|
|
Назарица
|
1953
|
380
|
2011
|
28
|
|
|
Паралово
|
1953
|
390
|
2011
|
104
|
|
|
Плоча
|
1953
|
404
|
2011
|
49
|
|
|
Радичевци
|
1948
|
239
|
1887
|
115
|
|
|
Рајчиловци
|
2011
|
1840
|
1866
|
304
|
|
|
Ресен
|
1953
|
365
|
2011
|
66
|
|
|
Рибарци
|
1953
|
181
|
2011
|
23
|
|
|
Рикачево
|
1953
|
349
|
2011
|
87
|
|
|
Црноштица
|
1910
|
788
|
2011
|
144
|
|
|
Босилеград град
|
2002
|
2702
|
1866
|
563
|
|
|
ОПШТИНА
|
1953
|
19751
|
2011
|
8129
|
Разлика између
највећег и најнижег броја становника по пописима 1866-2011 године
Ако
се разгледа процентуално смањење броја становника, од највише до најмање
пописаног броја, добијамо да је највећи пад броја био у селу Барје 98,9%, затим
у Буцаљеву 94,1%, Назарици 92,6% и Бресници 92,5%. Град такође бележи пад броја
становника од 2,9%, док једино село Рајчиловци бележи раст, а не пад броја.
 |
Упоредни број становника од 1866 до 2011. године за насеља данашње општине Босилеград
|
Приказани пописи у горњем графикону деле се на
оне пре, између ратова и после Другог светског рата. Подаци за први период
указују на правилан раст становништва. За период од 44 године (1886-1910),
насеља данашње општине бележе прираст од 5424 становника или 29,4%. Услед
разних политичких ситуација, које су захватиле простор Босилеградског краја,
мењање граница, условиле су велике емиграције, што је негативно утицало на
развој становништва општине. Тако, у међупописном периоду 1910-1921 године,
бележимо пад од чак 4922 становника или 26,7%, а већ у следећем периоду
1921-1931 бележимо раст од 3434 становника или 20,3%. Крајем Другог светског
рата и поновним мењањем граница, емиграције поново оживљавају, али нису имале
велики утицај на развој становништва. Од Другог светског рата до данас било је
осам званичних пописа, помоћу којих можемо пратити како број становника Босилеграда,
тако и индекс кретања истог.
У послератном периоду, број становника
наставља да расте до 1953. године, када је општина имала свој максимум од 19751
становника. По последњем попису забележен је пад од 11622 становника или за
невероватних 58,8%.
Овде треба напоменути, да су пописи
прилагођени броју насеља који данас општина Босилеград има (37). Ако се узму у
обзир сва насеља Босиљградског среза, број становника 1921. године био је
24103, 1931-24237, 1948-27709, 1953-28852 становника.
Извори
1. Захариев, Й. "Кюстендилско Крайще", София, 1918 г.
2. Иванов, Й. "Северна Македония", София, 1906 г.
3. Матанов, Х. "Възникване и облик на Кюстендилския санджак
(XV-XVI век)", София, 2000 г.
4. Миланов, Г. "Насеља општине Босилеград: географско-демографска истраживања", Босилеград, 2016.г.
5. "Турски документи за историјата на
македонскиот народ-опширни пописни дефтери од XVI век за Ќустендилскиот санџак", том V, книга 1, изд. "Архив на Македонија", Скопје, 1983.г.
6. "Херодотова историја I и II део", изд. "Матица
српска", Нови Сад, 1988.г.
