Пре око 3-4 векова данашњи
Босилеградски крај био је покривен великом и непроходном шумом. У тој шуми је
расло свакојако дрвеће – буква, храст, цер,
благун, јасен, граб,
јавор, дивља трешња, јабука, крушка, разноврсно жбуње и др. Касније бежећи од
турских зулума, становништво из разних крајева Бугарске, Србије и Македоније
насељава ове крајеве тражећи бољи живот у тим нетакнутим шумама. Доказ за то су
планинска села на обронцима Бесне Кобиле, Беле Воде, Црноока и Милевске планине –
далеко од главних путева.
Први
досељеници су бирали ливаде крај извора, где су градили колибе за себе и за
стоку, коју су довели из родног краја. Временом, с циљем стварања неопходних услова
за живот, они су почели да секу шуму и тај терен су претварали у обрадиво земљиште.
Пропланке су претварали у њиве, које су давале хлеб становништву. Осим тога,
људи су секли шуму и ради материјала неопходног за изградњу кућа, штала и
других објеката, као и за израду различитих оруђа и опреме. Годинама се
становништво увећавало, а шуме су се смањивале. Оставши без шуме-заштитника,
стрме планинске падине су биле изложене утицају разорног дејства јаких киша и
потока, што је наш народ назвао „поројем“, а научници – ерозијом. Тим путем
природа је почела да се свети због нарушавања вековне равнотеже и спокоја.
Ветрови су беснели изнад нових голих површина, кише и поплаве су односиле
плодно тле, притом стварајући ровине и јаруге, које су откривале голе стене.
Ерозија је најпре захватала и уништавала површине окренуте ка југу. Да би
надокнадили губитак плодног земљишта, људи су продужавали да уништавају шуму. |
Ученици у селу Бистар као горани средином XX
века
|
 |
| Феликс Луис Мари Вожли (1875-1941) |
Осим пошумљавања краја, почела је и изградња различитих постројења у долинама захваћеним ерозијом. Баражна постројења (потпорни зидови и бране) за стопирање клизишта и успоравање бујица, ницала су широм Босилеградског краја. У веома кратком року стопиране су будуће бујице, док се су последице прошлих осећале веома дуго. Осим изградње баража вршено је и пошумљавање и то углавном четинарима, због њиховог бржег прилагођавања и раста. Изграђена постројења стоје и данас на почетку XXI века и предупређују становништво да се односе ка природи са страхопоштовањем и да се не понови уништавање као на почетку прошлог века.
 |
| Феликс Луис Мари Вожли - почетак мерења у борби против ерозије |
|
Пошумљено (Ха)
|
Обрасла шумска површина - укупно, Ха
|
Посечена дрвна маса
|
|||||||
|
У шуми
|
Изван шуме
|
Укупно, Мᶟ
|
Техничко дрво %
|
||||||
|
|
Лишћари
|
Четинари
|
Лишћари
|
четинари
|
Лишћара
|
Четинара
|
Лишћара
|
Четинара
|
|
|
1973
|
0
|
21
|
2
|
42
|
16492
|
22314
|
353
|
33
|
76
|
|
1974
|
0
|
20
|
0
|
90
|
16305
|
25995
|
957
|
25
|
73
|
|
1975
|
0
|
48
|
0
|
89
|
16391
|
24727
|
663
|
22
|
77
|
|
1976
|
0
|
0
|
7
|
108
|
16456
|
21091
|
572
|
22
|
74
|
|
1977
|
0
|
0
|
0
|
307
|
16348
|
23697
|
740
|
28
|
77
|
|
1978
|
0
|
0
|
28
|
344
|
16627
|
18944
|
580
|
29
|
70
|
|
1979
|
0
|
211
|
0
|
324
|
17048
|
22172
|
1354
|
22
|
74
|
|
1980
|
0
|
0
|
0
|
1630
|
18575
|
21286
|
1339
|
21
|
69
|
|
1981
|
0
|
16
|
1
|
1655
|
15642
|
22459
|
2005
|
21
|
78
|
|
1982
|
0
|
0
|
14
|
1485
|
15642
|
24774
|
2612
|
27
|
77
|
|
1983
|
0
|
0
|
2
|
162
|
15642
|
23347
|
2517
|
25
|
80
|
|
1984
|
0
|
0
|
3
|
82
|
15642
|
28000
|
1696
|
24
|
77
|
|
1985
|
0
|
12
|
0
|
0
|
15642
|
24353
|
1594
|
30
|
75
|
|
1986
|
0
|
0
|
0
|
53
|
15642
|
23197
|
1403
|
30
|
76
|
|
1987
|
0
|
8
|
0
|
0
|
15642
|
24328
|
1686
|
29
|
72
|
|
1988
|
0
|
613
|
2
|
19
|
15642
|
28083
|
2245
|
26
|
77
|
|
1989
|
0
|
0
|
3
|
502
|
15642
|
25254
|
2456
|
23
|
75
|
|
1990
|
0
|
0
|
3
|
302
|
15642
|
19544
|
1469
|
26
|
73
|
|
1991
|
0
|
0
|
0
|
82
|
15642
|
19953
|
874
|
16
|
72
|
|
1992
|
0
|
47
|
0
|
76
|
15642
|
10276
|
2171
|
16
|
86
|
|
1993
|
0
|
10
|
0
|
0
|
15642
|
6989
|
673
|
17
|
91
|
|
1994
|
0
|
72
|
0
|
17
|
15642
|
6299
|
602
|
13
|
53
|
|
1995
|
0
|
20
|
0
|
0
|
15642
|
8718
|
348
|
12
|
65
|
|
1996
|
0
|
5
|
7
|
8
|
15642
|
13604
|
586
|
19
|
58
|
|
1997
|
0
|
0
|
0
|
0
|
15642
|
8266
|
770
|
25
|
74
|
|
1998
|
0
|
7
|
0
|
0
|
15642
|
9141
|
647
|
18
|
69
|
|
1999
|
0
|
9
|
0
|
0
|
15642
|
11732
|
945
|
17
|
76
|
|
2000
|
0
|
0
|
0
|
8
|
15642
|
12525
|
1106
|
21
|
76
|
|
2001
|
0
|
3
|
0
|
0
|
15642
|
7898
|
479
|
11
|
99
|
|
2002
|
0
|
0
|
0
|
0
|
15642
|
9415
|
753
|
7
|
75
|
|
2003
|
0
|
0
|
0
|
9.72
|
15642
|
11851
|
933
|
8
|
98
|
|
2004
|
0
|
0
|
0
|
8.53
|
15642
|
9749
|
897
|
18
|
89
|
|
2005
|
0
|
0
|
1
|
10.98
|
19907
|
9029
|
985
|
10
|
91
|
|
2006
|
0
|
0
|
0
|
0
|
19907
|
8680
|
1922
|
5
|
88
|
|
2007
|
0
|
3
|
4.98
|
5.01
|
19907
|
7630
|
1150
|
9
|
90
|
|
2008
|
0
|
1.01
|
0
|
0
|
19908
|
12493
|
1367
|
11
|
76
|
|
2009
|
0
|
0
|
0
|
0.6
|
19908
|
10487
|
1873
|
9
|
67
|
|
2010
|
0
|
9.56
|
0
|
0
|
19908
|
10865
|
813
|
4
|
83
|
|
2011
|
0
|
0
|
0
|
0
|
22822.98
|
10422
|
2055
|
4
|
84
|
|
2012
|
0
|
0
|
0
|
0
|
22 822.98
|
9293
|
1146
|
3
|
90
|
Пошумљене површине и посечена дрвна маса у
периоду 1973-2012 године
Прве акције
пошумљавања општине Босилеград одржане су у периоду од 1894-1896 године у
околини Босилеграда и села Рајчиловци (на локалитетима Голема бара, Копача,
Краин дол, Дојчин дел, Лештава). Борове саднице су доношене из специјалних
расадника, у којима се сејало семе са планине Риле. Као прва акција пошумљавања
у историји општине, наводи се пошумљавање села Радичевци 1895. године.
Пошумљавање је настављено и у периоду од 1900-1915 године
(године 1911. у селу Ресен), али ова активност није била довољно интензивна, да
би се зауставила ерозија.
За време ратова пошумљавање замире. Тада се распада Шумска секција која је спроводила
масовне акције, јер људи припремљени за тај рад, напуштају Босилеград и одлазе
у Бугарску. Одласком управника Васила Топалова септембра 1944. године, секција
престаје да ради у потпуности у областима пошумљавања, а остају само чувари
шума.
Стварно,
организовано и системско сузбијање ерозије пошумљавањем у Босилеградском
крају, почело је после Другог светског рата. Посебну улогу у тој борби су одиграли просветни радници и ученици, који су били носиоци акције пошумљавања. Прва масовна акција пошумљавања одржана је 15, 16, и
17. марта 1945. године. Након тога, пошумљавање је постало традиција у коју се
укључују и остали становници. Становници села Грујинци спроводе масовну акцију
пошумљавања и борбу против ерозије током 1957. године. Велике површине су
засађене стабљикама бора и багрема добровољним радом жена, а мушкарци су
изградили бројне преграде од камена и бетона у главној јарузи на локалитету
Брезје. |
| Ученици у селу Доња Љубата као горани средином XX века, пошумљавају локалитет Орниче |
Постепено су створена три
расадника за производњу борових и других садница: на локалитету Обе реки између
Горње и Доње Лисине (где се данас налази Лисинско језеро), Обе реки на тромеђу
села Доња Љубата, Црноштица и Гложје и на локалитету Средорек у селу Бистар.
Расадници су били права база пошумљавања и захваљујући својим производним
активностима, акција пошумљавања је постигла изузетно добре резултате, што
потврђују следећи подаци. Током 1950. године шуме у општини су заузимале
укупно 17 000 ha површине, а новонастале четинарске шуме – само
100 ha. Данас, на почетку XXI
века, процењује се да, шуме заузимају 24 000 ha,
од којих 4000 ha представљају четинарске шуме.
У првој половини XX
века села Грујинци, Извор, Белут и Ресен су била шумом најсиромашнија села
Босилеградског округа. Захваљујући несебичне помоћи теренске шумске службе,
обезбеђивањем садница бора, багрема, а касније канадске тополе и јелки, за ова
села данас се може рећи да су најбогатија младим вештачким шумама, који
задовољавају не само потребе становништва, али и за извоз дрвета на тржишту.
Поред
тога што створена на такав начин шума штити земљиште од ерозије и штити путевe, они су извор за додатно допуњавање породичног буџета мештана и једна ненадмашна природна фабрика свежег ваздуха. То је ресурс који ће
пре или касније донети велику корист у целом региону. Међутим, у будуће неопходно је да надлежни органи и службе, као и сви становници општине преузму бригу о шумама, а изнад свега да их чувају од пожара, јер је ватра највећа претња за ово велико благо општине Босилеград.Извори:
1. Захариев, Й. "Кюстендилско крайще", 1918 г.
2. Миланов, Г. "Насеља општине Босилеград: географско-демографска истраживања", Босилеград, 2016.г.
