Пошумљавање Босилеградског краја

       Пре око 3-4 векова данашњи Босилеградски крај био је покривен великом и непроходном шумом. У тој шуми је расло свакојако дрвеће – буква, храст, цер, благун, јасен, граб, јавор, дивља трешња, јабука, крушка, разноврсно жбуње и др. Касније бежећи од турских зулума, становништво из разних крајева Бугарске, Србије и Македоније насељава ове крајеве тражећи бољи живот у тим нетакнутим шумама. Доказ за то су планинска села на обронцима Бесне Кобиле, Беле Воде, Црноока и Милевске планине – далеко од главних путева.
      Први досељеници су бирали ливаде крај извора, где су градили колибе за себе и за стоку, коју су довели из родног краја. Временом, с циљем стварања неопходних услова за живот, они су почели да секу шуму и тај терен су претварали у обрадиво земљиште. Пропланке су претварали у њиве, које су давале хлеб становништву. Осим тога, људи су секли шуму и ради материјала неопходног за изградњу кућа, штала и других објеката, као и за израду различитих оруђа и опреме. Годинама се становништво увећавало, а шуме су се смањивале. Оставши без шуме-заштитника, стрме планинске падине су биле изложене утицају разорног дејства јаких киша и потока, што је наш народ назвао „поројем“, а научници – ерозијом. Тим путем природа је почела да се свети због нарушавања вековне равнотеже и спокоја. Ветрови су беснели изнад нових голих површина, кише и поплаве су односиле плодно тле, притом стварајући ровине и јаруге, које су откривале голе стене. Ерозија је најпре захватала и уништавала површине окренуте ка југу. Да би надокнадили губитак плодног земљишта, људи су продужавали да уништавају шуму.

Ученици у селу Бистар као горани средином XX века
Феликс Луис Мари
Вожли (1875-1941)
       Ерозија у басену реке Драговиштице попримила је озбиљније размере у другој половини XIX века. Да би спречило велике штете, становништво се борило против катастрофе како је знало и умело, али је корист од те борбе била незнатна, док се није приступило научним (биолошким) методама, односно док није почело пошумљавање голети. Доласком француског експерта за шумарство у ове крајеве Феликса Луис Мари Вожлија почетком XX века, почела је права борба против ерозије.
      Осим пошумљавања краја, почела је и изградња различитих постројења у долинама захваћеним ерозијом. Баражна постројења (потпорни зидови и бране) за стопирање клизишта и успоравање бујица, ницала су широм Босилеградског краја. У веома кратком року стопиране су будуће бујице, док се су последице прошлих осећале веома дуго. Осим изградње баража вршено је и пошумљавање и то углавном четинарима, због њиховог бржег прилагођавања и раста. Изграђена постројења стоје и данас на почетку XXI века и предупређују становништво да се односе ка природи са страхопоштовањем и да се не понови уништавање као на почетку прошлог века. 

Феликс Луис Мари Вожли - почетак мерења у борби против ерозије


Пошумљено (Ха)
Обрасла шумска површина - укупно, Ха
Посечена дрвна маса
У шуми
Изван шуме
Укупно, Мᶟ
Техничко дрво %

Лишћари
Четинари
Лишћари
четинари
Лишћара
Четинара
Лишћара
Четинара
1973
0
21
2
42
16492
22314
353
33
76
1974
0
20
0
90
16305
25995
957
25
73
1975
0
48
0
89
16391
24727
663
22
77
1976
0
0
7
108
16456
21091
572
22
74
1977
0
0
0
307
16348
23697
740
28
77
1978
0
0
28
344
16627
18944
580
29
70
1979
0
211
0
324
17048
22172
1354
22
74
1980
0
0
0
1630
18575
21286
1339
21
69
1981
0
16
1
1655
15642
22459
2005
21
78
1982
0
0
14
1485
15642
24774
2612
27
77
1983
0
0
2
162
15642
23347
2517
25
80
1984
0
0
3
82
15642
28000
1696
24
77
1985
0
12
0
0
15642
24353
1594
30
75
1986
0
0
0
53
15642
23197
1403
30
76
1987
0
8
0
0
15642
24328
1686
29
72
1988
0
613
2
19
15642
28083
2245
26
77
1989
0
0
3
502
15642
25254
2456
23
75
1990
0
0
3
302
15642
19544
1469
26
73
1991
0
0
0
82
15642
19953
874
16
72
1992
0
47
0
76
15642
10276
2171
16
86
1993
0
10
0
0
15642
6989
673
17
91
1994
0
72
0
17
15642
6299
602
13
53
1995
0
20
0
0
15642
8718
348
12
65
1996
0
5
7
8
15642
13604
586
19
58
1997
0
0
0
0
15642
8266
770
25
74
1998
0
7
0
0
15642
9141
647
18
69
1999
0
9
0
0
15642
11732
945
17
76
2000
0
0
0
8
15642
12525
1106
21
76
2001
0
3
0
0
15642
7898
479
11
99
2002
0
0
0
0
15642
9415
753
7
75
2003
0
0
0
9.72
15642
11851
933
8
98
2004
0
0
0
8.53
15642
9749
897
18
89
2005
0
0
1
10.98
19907
9029
985
10
91
2006
0
0
0
0
19907
8680
1922
5
88
2007
0
3
4.98
5.01
19907
7630
1150
9
90
2008
0
1.01
0
0
19908
12493
1367
11
76
2009
0
0
0
0.6
19908
10487
1873
9
67
2010
0
9.56
0
0
19908
10865
813
4
83
2011
0
0
0
0
22822.98
10422
2055
4
84
2012
0
0
0
0
22 822.98
9293
1146
3
90
Пошумљене површине и посечена дрвна маса у периоду 1973-2012 године

       Прве акције пошумљавања општине Босилеград одржане су у периоду од 1894-1896 године у околини Босилеграда и села Рајчиловци (на локалитетима Голема бара, Копача, Краин дол, Дојчин дел, Лештава). Борове саднице су доношене из специјалних расадника, у којима се сејало семе са планине Риле. Као прва акција пошумљавања у историји општине, наводи се пошумљавање села Радичевци 1895. године.
      Пошумљавање је настављено и у периоду од 1900-1915 године (године 1911. у селу Ресен), али ова активност није била довољно интензивна, да би се зауставила ерозија.
       За време ратова пошумљавање замире. Тада се  распада Шумска секција која је спроводила масовне акције, јер људи припремљени за тај рад, напуштају Босилеград и одлазе у Бугарску. Одласком управника Васила Топалова септембра 1944. године, секција престаје да ради у потпуности у областима пошумљавања, а остају само чувари шума.
       Стварно, организовано и системско сузбијање ерозије пошумљавањем у Босилеградском крају, почело је после Другог светског рата. Посебну улогу у тој борби су одиграли просветни радници и ученици, који су били носиоци акције пошумљавања. Прва масовна акција пошумљавања одржана је 15, 16, и 17. марта 1945. године. Након тога, пошумљавање је постало традиција у коју се укључују и остали становници. Становници села Грујинци спроводе масовну акцију пошумљавања и борбу против ерозије током 1957. године. Велике површине су засађене стабљикама бора и багрема добровољним радом жена, а мушкарци су изградили бројне преграде од камена и бетона у главној јарузи на локалитету Брезје.

Ученици у селу Доња Љубата као горани средином XX века, пошумљавају локалитет Орниче
       Постепено су створена три расадника за производњу борових и других садница: на локалитету Обе реки између Горње и Доње Лисине (где се данас налази Лисинско језеро), Обе реки на тромеђу села Доња Љубата, Црноштица и Гложје и на локалитету Средорек у селу Бистар. Расадници су били права база пошумљавања и захваљујући својим производним активностима, акција пошумљавања је постигла изузетно добре резултате, што потврђују следећи подаци. Током 1950. године шуме у општини су заузимале укупно 17 000 ha површине, а новонастале четинарске шуме – само 100 ha. Данас, на почетку XXI века, процењује се да, шуме заузимају 24 000 ha, од којих 4000 ha представљају четинарске шуме.
       У првој половини XX века села Грујинци, Извор, Белут и Ресен су била шумом најсиромашнија села Босилеградског округа. Захваљујући несебичне помоћи теренске шумске службе, обезбеђивањем садница бора, багрема, а касније канадске тополе и јелки, за ова села данас се може рећи да су најбогатија младим вештачким шумама, који задовољавају не само потребе становништва, али и за извоз дрвета на тржишту.
       Поред тога што створена на такав начин шума штити земљиште од ерозије и штити путевe, они су извор за додатно допуњавање породичног буџета мештана и једна ненадмашна природна фабрика свежег ваздуха. То је ресурс који ће пре или касније донети велику корист у целом региону. Међутим, у будуће неопходно је да надлежни органи и службе, као и сви становници општине преузму бригу о шумама, а изнад свега да их чувају од пожара, јер је ватра највећа претња за ово велико благо општине Босилеград.

Извори:
1. Захариев, Й. "Кюстендилско крайще", 1918 г.
2. Миланов, Г. "Насеља општине Босилеград: географско-демографска истраживања", Босилеград, 2016.г.