Кратак преглед
Босилеград је како природно-географски тако и политички центар Крајишта. За време Турског ропства овај крај је у оквиру нахије Горње Крајиште и Серишника, Ћустендилског санџака. Међутим, због великих пљачки и тортуре од стране Турака, становништво са места данашњег града се раселило по околним махалама и брдима. Тако је једино одговарајуће место за центар нахије, а после ослобођења 1878. године и околије било село Извор. Почетком 1877. године, врши се административно преуређење Бугарског царства, па је овај крај део Ћустендилске казе, Софијског санџака, Одринског вилајета. Од 16. априла 1879. овај крај је у границама Изворске околије, Ћустендилског округа, Софијске губерније (провинције).
 |
| Кулата – једина друштвена зграда изграђена од Турака на простору Крајишта, на почетку прошлог века служила је за општинску управу у Извору |
Прво формално обавештење о Изворској околији,
као самосталне административне јединице, је уредба №317 од 26. јуна 1880.
године. Тада околија обухвата 62 насеља. У кратком периоду између 10 новембра 1882.
и 5 јуна 1883. године, околијски центар је за кратко премештен у Босилеграду, а
коначно је премештен 1. јануара 1890. године. Околијски
начелници од 1880. године били су: Ат. Марков, Лазар Хаџиев, Димитар Цокев,
Иван Кљавков, Г. Рајчов, Тодор Стефанов, Христо Пасарев, М. Сестримски, Илија
Коларов, Тодор Златев, Стати Данев, Хр. Чемширов, Атанас Стоев, Јанаки Вергев,
Христо Јанакиев, Дано Китов и Гено Генов.
Од 1.
јануара 1890. године, центар околије је премештен у географски центар, у
Босилеграду, у оквиру Ћустендилског округа. Од премештања до њеног укидања 1.
јуна 1901. године, околијски начелници били су: Тодор Златев, Стати Динев, Хр.
Чемширов, Атанас Хр. Стоев, Јанаки Вергиев, Христо Јанакиев, Дано Китов и Гено
Генов. Осим што је био околијски центар, Босилеград је у периоду био и центар
истоимене општине, у оквиру које била су насеља Босилеград, Гложје, Милевци,
Паралово, Радичевци, Рајчиловци, Буцаљево, Доња Лисина, Бресница и Млекоминци.
У периоду 1883-1912 године, председници општине Босилеград (кметови) били су:
v 1883.г. – Дојчин
Стојков, а помоћник је Тоше Петков;
v 1888.г. – Дојчин
Стојков, а помоћник је Митјо Аризанов;
v 1890.г. – Тодор
Ангелов, а помоћник је Стојан Димов;
v 1893.г. – Дојчин
Стоилков, а помоћник је Христо Петков;
v 1895.г. – Дино
Пејчов;
v 1896.г. –
Анастас, а помоћник је Трајко Милисавов;
v 1897.г. – Стојан
Џорџов, а помоћник је Здравко Динчов;
v 1898.г. –
помоћник је Димитар Динов;
v 1899.г. – Христо
Колев, а помоћник је Миладин Младенов;
v 1900.г. – Пејчо
Милчев, а помоћник је Здравко Динчов;
v 1903.г. – Христо
Колев;
v 1904.г. – Дојчин
Стоилков, а помоћник је Николчо Радојков, а касније Стамен Постолов;
v 1908.г. – Пејчо
Динов, а помоћник је Јане Иванов;
v 1911.г. – Стојан
Џорџанов, а помоћник је Јане Христов.
После Првог светског рата и
премештањем у границама Краљевине Југославије Нејским договором 1919. године, законом
од 26. априла 1922. године, Босилеград је центар Босилеградског среза, у оквиру
Врањске области. Касније, 3. октобра 1929. године, законом о административној
подели Босилеградски срез је у оквиру Вардарске бановине до 1941. године.
 |
| Зграда Општине Босилеград |
После Другог светског рата,
тачније крајем 1944. године, формиран је Босилеградски срез са 25 општина,
које су касније смањене на 10. Срез је укинут 1955. године и припојен Врањском
срезу,
а Босилеград је остао центар општине. Од тада до данас преседници општине били
су:
v 1955-1963 – Владимир
Митов Стајков;
v 1963-1967 –
Стојне Василев Иванов;
v 1967-1974 –
Владимир Борисов Стоичков;
v 1974-1978 –
Драган Миланов Мицов;
v 1978-1982 –
Симеон Захариев;
v 1982-1986 – Љубен
Арсов Рангелов;
v 1986-1990 – Васил
Такев;
v 1990-1994 –
Спаско Спасков;
v 1994-2000 – Сотир
Кирилов Сотиров;
v октобар
2000-фебруар 2001 – Симеон Арсов;
v фебруар 2001-крај
2001 – Миле Евтимов Миленов;
v 2001-2004,
2004-2008, 2008-2012 и 2011-данас – Владимир Василев Захаријев.
Извори
1. Димитров, Т. „Босилеградският край – български
учреждения и личности 1878/1912 г.”, Кюстендил, 2000 г.
2. Историјски
архив “31. јануар“ Врање
3. Захариев,
Й. „Кюстендилско крайще”, София, 1918 г.
4. Миланов, Г. "Насеља општине Ббосилеград:географско-демографска истраживања", Босилеград, 2016.г.
5. „Турски документи за историјата на
македонскиот народ-опширни пописни дефтери од XVI век за Ќустендилскиот санџак“, том V, книга 1, изд. „Архив на Македонија“, Скопје, 1983.г.
