У селу Извор је, на основу фермана султана
Махмуда II, потписаног 21. јула 1833. године, изграђена црква „Св. Тројица“, на темељима старије,
спаљене цркве. Црква је за то доба имала веома велике размере – 36 метара
дужине, 19,5 м. ширине и површине од 702 м2. Због тако великих
размера, житељи су је прозвали „Вилајетском“ и служила је целом Крајишту. По
архитектури припада типу псеудобазилике, а унутрашњост цркве је тробродна.
Изградња цркве трајала је око 3 године, а материјал је доношен од свуда и
превожен магарцима и коњима. Од неких старијих и већ напуштених или урушених
цркви доношено је камење (нпр. из некадашње цркве „Св.Спас“ из с.Рајчиловци су донети камени стубови и гранитни
прагови), а од других украси – барељеф змаја, змије са голубом и др. Храм је
украшен иконама мајстора Димитра Зографа, који је у периоду 1835-1854 године
израдио 58 икона иконостаса. Иконописана је и припрата, где се налази
јединствена икона св. Архангела Михаила. Један део икона у припрати оскрнављен
је од стране комунистичких официра педесетих година двадесетог века на тај
начин што су прекречене кречом, а доста икона је и украдено. Захваљујући овој
Нахијској цркви, село Извор је постало културни, верски и административни
центар Крајишта. Године 1996. је извршена делимична санација цркве, а коначна
обнова и заштита најављена је за 2015. годину.
 |
| Факсимил епископа Авксентија од 1832. године |
Црква „Св.
Тројица“ је изграђена за време епископа Авксентија, који је поред помоћи
цркви, помагао и у набавци књига за тадашњу школу, а један од првих свештеника
био је поп Петар Цветков Љубенов, рођен 1816. године у селу Горњи Коритен. Он
се је осим свештенства бавио и прикупљањем народних умотворина овог краја.
Ферман за изградњу
цркве „Св. Тројица“ у селу Извор
садржи:
Тугра Султана Махмуда хана II
 |
| Тугра Султана Махмуда хана II |
До
Високопросвећеног и законско-шеријатског ћустендилског наиба, судије-мевлана,
као и до свих високоучених, беспрекорних представника власти, ајана, град-ских
лидера и генерално до свих владара! Нека вам Свемогући повећа славу ...
Из садржаја
састављеног ми и написаног царског акта, украшен са мојим царским светим
знаковима, који ће вам стићи тамо, сазнаћете детаљно о:
Источно-православна
црковена зграда (Rum kili-sesi), позната под називом „Изворска црква“ (Izvor
kili-sesi), која се налази у нахији Крајиште, Ћустендилска
каза, током времена је почела да се урушава и тежи да падне, због чега
хришћанска раја из поменуте нахије се моли петицијом, да јој се дозволи да
поправи ту цркву. Од константованог, према судско-шеријатском реду, доказа о
урушавању те цркве, види се да је њено пространство 48 аршина у дужини, 30 у
ширини и 9 у висини. Цариградски грчки патријарх и заседавајући у Стамболу
митрополитски саборни савет, моле се писаном молбом и посредују да издам царски
указ, у коме ће се поставити царско решење и дозвола за изградњу те цркве, чији
ће темељи да се направе тамо, где су видљиви стари и по плану какав је био
раније.
 |
| Поп
Петар Цветков Љубенов, један од првих свештеника у Изворској цркви |
 |
| Ферман из "Северне Македоније" Јордана Иванова |
У складу са
потребним декретима светог Шеријата, питање поправке поменуте цркве подлеже на
разматрање и одобравање од врховног муфтије Шејх-ул-Ислам, достојан и
високоучен богослов-правник Меки
задех Мевлане Мустафа Асим, коме је постављено следеће питање: „Да ли је
дозвољено и да ли може да се поправи једна црква у селу, на стварним старим
темељима, по старом плану и у истим стварним величинама, без да се дозволи
нешто више – црква, која је од старих времена срушена?“ На ово је дат одговор:
„Може, то је дозвољено“, док је крај овог, од Шејх-ул-Ислама према прописима
Светог Шеријата, била издата овим поводом и једна света и правна фетва, у којој
се изричито каже о издавању од моје царске особе, у овом случају, царски указ о
правилном допуштењу да се поправи предметна црква. Пошто је већ одлучено и
уписано у светим страницама мог царског регистра да се изда потребна царска
дозвола по том питању и пошто је већ достављено, да у случају треба да се
делује тако, како је наведено у духу и тексту издате свете и правне фетве, ја
сам вољан да издам и испратим ову моју царску наредбу, која садржи у тексту и
моју царску дозволу за поправку предметне цркве.
Дакле,
дозвољавам, тако да се поправка изврши под условом и начином, да на дужини,
ширини и висини црква заузима онај простор, које је црква заправо имала пре
урушавања, да нема више ни један педаљ, чак ни један прст, јер сагласно пропи-сима
Светог Шеријата, воља за поправку те цркве само на тај начин може да се
дозволи. Ако у том контексту, неки од великодостојника се усуди да дозволи и
омогући, да се код поправке цркве заузме веће пространство и да се гради ван
старих темеља и да у том циљу од раје узму једну акчу (аспра) или чак једну пару – то им се
јавља као упозорење, да ће сви кривци бити јавно поругани, гоњени и кажњени. А
ти, господине судија, господине ајане, и сви остали, чим сазнате за то, дужни
сте да поступите у складу како је наведено горе, да делујете по закону и да се
клоните далеко од незаконитих и неправедних радњи, због чега сам и намерно
издао овај царски ферман. У том вам заповедам, да кад стигне код вас ова моја
царска заповест, обавезни сте да радите и поступате по питању као што је
наведено горе и да се придржавате духу и садржају овог мог царског акта, ка коме
треба, по службеној дужности, да одајете почаст и пуно поверење. То да
знате: част, поштовање и поверење мојим
одајте мојим царским знаковима, моје тугре и монограма, постављених изнад, на
челу овог мог царског фермана, издат данас, 15-ог дана или средином месеца
Реби-ул-еввел 1249 од хиџре (21. јули 1833.г.).
(потпис)
Султан Махмуд хан II
У селу Извор у вези изградње цркве сачувано је
предање, да када су турски званичници донели ферман у селу рекли градитељима,
да је ферманом распоређено да црква има ону површину коју захвата „једна
воловска кожа“. Они су се тада послужили лукавством и исекли су воловску кожу
на дугу и танку траку, којом су опколили веће место од реченог.
Сеоске и храмовне славе су Св. Тројица и Св. пророк
Илија.
Извори:
1. Иванов,
Й. "Северна Македония", София, 1906
г.
2. Захариев,
Й. "Кюстендилско крайще2, София, 1918 г.
3. Миланов, Г. "Насеља општине Босилеград", Босилеград, 2016.г.
Референце:
