Село Жеравино

Село Жеравино

Јужно од центра општине, на око 5 километара од села Караманица и на око 50 км од Босилеграда, налази се село Жеравино. Смештено је у почетку долине Жеравинског дола, на јужним и југоисточним падинама брда Голем чукар и југозападним падинама брда Чегарево. По облику то је брдско-долинско село, а долина десног изворишног крака Жеравинског дола се шири у омању равничарску област. Долина левог крака на западу полако прелази у висораван Голешко поље.

Село Жеравино

Село Жеравино граничи са селима Голеш на западу, Караманица на северу и Горње Тламино на североистоку. На југоистоку граничи на Републиком Бугарском, а на југозападу са Републиком Македонијом. Најјужнија тачка села представља тромеђу између Србије, Бугарске и Македоније. Дужина између северне и јужне границе је око 3,50 км, док је максимална ширина исто 3,50 км. У тим границама површина села износи 6 км² (6209981 м²), односно 1,05% површине општине.

Карта села Жеравино

Године 1920. територија села Жеравино је подељена, тако да су у општини Босилеград остале само две махале – Горња махала и Егал, док су остале махале у општини Ћустендил, у Републици Бугарској – Горчилска, Чергарска, Папратска, Радевска и Дунгерска. Ако за центар Жеравина узмемо Караулу, он се налази на 42°19´22´´ северне ширине и 22°21´25´´ источне дужине, на надморској висини од 1220 метара. Највећа надморска висина износи 1430 метара – Жеравински чукар (Големи камење), а најнижа 1120 м. у долини Караманичке реке, на граници са Караманицом.

Карта села Жеравино - Јордан Захариев

Име села потиче највероватније от птице Ждрал (буг. Жерав), јер овде у пролеће и јесен долазе ждралови по мочварама и барама (који су у бугарском делу села). Постоји и друго предање, по коме име села потиче од именице жар (буг. жарава), јер некада давно, Турци су село запалили једне ноћи и од њега је остао само жар.

За Жеравино не постоје сачувани писмени подаци о времену настанка села. Остаци античког и средњевековног насеља указују да је подручје било насељавано још од давнина.

Село Жеравино, старо средњевековно насеље. Први пут село се спомиње у турским пописним дефтерима 1570. године као село Жеравино у склопу нахије Илиџа, у коме су дати подаци о 20 хришћанских домаћинстава. Тада има статус дервенџијског села. После ослобођења од Турака 1878. године, село је у саставу општине Бобешино, Ћустендилског округа.

Тромеђа

После Првог светског рата, силом Нејског мировног договора, село је подељено између Републике Бугарске и тадашње Краљевине СХС. У периоду после Другог светског рата, Жеравино улази у састав Кривопаланечког среза до јуна 1946. године, када је припојено НР Србији, односно Босиљградском срезу, као чисто бугарско село.  У периоду 1952-1957 године село је у саставу општине Доње Тламино, Босилеградског среза. Данас је најјужније насеље у општини Босилеград.

Село Жеравино, са данашњим становницима и њиховим старим поколењима, никада није било збијено насеље на једном месту, а затим расељено по махалама, као већина насеља у општини. Прича се, да некада, када су Турци дошли да насилно потурче локално становништво, овде постојало збијено насеље на месту Градиште, северно од Горње махале, које је било спаљено када су сељаци убили једног турчина. Од страха, људи су се разбежали по Македонији и никада се нису вратили овде. Данашњи становници су се касније населили, пре не више од 300-350 година. Прича се, например, да је први човек, који се је населио овде, Османлија Георги, из неког македонског (Кривопаланског) села. Он је дошао са 8 синова, који су се поделили и формирали 6 махала.

У првој трећини XX века, Жеравино има осам махала и 76 кућа и то: Горња махала 28, Егал 2, Горчилска махала 4, Чергарска махала 6, 3 куће поред цркве, Папратска махала 21, Радевска махала 4 и Дунђерска махала 8.

Црква „Свети Георги“, изграђена 1893. г. у бугарском делу села

Године 1864. Жеравино је имало 31 домаћинство, са 187 мушкараца . По попису из 1866. године, види се да је село тада имало 40 домаћинстава у којима су живели 400 становника. Подаци за 1874. кажу да је у селу било 44 домаћинстава са 169 мушкараца. По попису из 1880. године, види се да је село тада имало 53 домаћинстава у којима су живели 375 становника. Подаци за 1887. кажу да је у селу било 61 домаћинство са 391 становником. Године 1892. Жеравино има 380 становника, 1900–420, 1910–474 становника. Дана 3. новембра 1920. године, у 10 часова и 22 минута пре подне, побијен је колац нове Нејске границе између Републике Бугарске и Србије, чиме је Жеравино подељено на два села.  У општини Босилеград  се данас налазе две махале – Горња махала и Егал, а остале шест су у селу Жеравино, општина Ћустендил. Године 1948. Жеравино (горе споменуте две махале) има 178 становника, 1961 – 152,  1981 – 68 становника. По пописима из 1991. и 2002. године, село има 34, односно 21 становника и 26 станова. По последњем попису из 2011. године, село има 16 становника у 7 домаћинства, који живе у 31 стан.

Село Жеравино, односно осталих шест махала, које се налази у општини Ћустендил, прати иста судбина као исто у општини Босилеград. Године 1926. овде је живело 302 становника, 1934-286, 1946-239, 1956-147, 1965-44, 1975-20, 1978-10, 1984-4, а 2010. године има 4 становника.

Извори: 

1. Драганова, С. “Кюстендилски регион 1864-1919“, София, 1996 г.

2. „Енциклопедийски речник на Кюстендил“, БАН, София, 1992 г.

3. Захариев, Й. „Каменица”, София, 1935 г.

4. Миланов, Г. „Насеља општине Босилеград – Географско-демографска истраживања“, Босилеград, 2016.г.

5. "Турски документи за историјата на македонскиот народ – опширни пописни дефтери од XVI век за Ќустендилскиот санџак“, том V, книга 1, изд. „Архив на Македонија“, Скопје, 1983.г.

6. „Токови историје“, часопис за новију историју Србије, бр. 1-2, Београд, 2004.г.