 |
| Милевска планина |
 |
| Највиши врх на Милевској планини |
Источно од Божичке реке, наспрам села Доња Лисина и северно
од града Босилеграда уздиже се Милевска планина. По њеним источним падинама пролази државна Српско - Бугарска
граница. Њен гребен има правац, за разлику од планина Црноок и Валози, север - југ. У том правцу дуга је око
15-16 км, а широка је 10-12 км. На северу, преко превоја високог 1573 метара, повезује
се са Царичком планином, а на истоку долина Базовичке реке (десна притока
Трекљанске реке) је одваја од истоимене планине. На југу превојем Славче (960
м.) повезује се са планином Рудинина, док је на западу долина Божичке реке
одваја од планине Варденик. Највиши врх Милевске планине достиже 1736 метара и
зове се врх Бандера или Самовилњак или Милевец. Име Бандера је добио ради топографског
стуба, којег су поставили руски топографи. Испод врха постоји извор, који
заједно са долином испод носи име Самовилњак, па због тога већина житеља села
зову тако и врх планине. Налази се на 50 метара од државне границе.
 |
| Милевска планина - рељефна карта |
Милевска
планина, у петрографском смислу, је изграђена од кристаластих и
метаморфних стена: гнајса, амфиболошиста, микашиста,
кварцитошиста, серицито-шиста,
хлоритошиста, филита и др. По
њеним југоисточним падинама примећују се неколико тањих слојева кречњака. Доминантна су шумска земљишта и планинске црнице. У
целини планина је сиромашна шумама, али су ту и тамо очуване мешовите шуме, док
јој је гребен покривен пашњацима.
Извори:
1. Захариев, Й. “Кюстендилско
Крайще“, София, 1918 г.
2. Миланов, Г. "Насеља општине Босилеград", Босилеград, 2016.г.
3. Цветанов, М. „Българските
планини”, Стара Загора, 2014 г.
Везе:
