Насеља

Насеље подразумева самосталну агломерацију, која обухвата известан број становника насељених на одређеном месту, где се одвија њихова производња и друге делатности, као и њихов друштвени и лични живот. Насеље има своје саставне делове, који су међусобно повезани. Границе насеља су модификоване и условљене географским положајем.

         Мрежа насеља у данашњој општини Босилеград, грађена је током више векова. На појаву и облик насеља утицали су различити природно-географски и економски фактори. Многа од насеља општине су основана у близини извора, у долинама река и сл. Међутим, с најездом Турака, дошло је до бежања становника у вишије пределе и до формирања насеља с неповољним положајем, на врлим местима и далеко од главних саобраћајница. Такву мрежу насеља наслеђује Изворска околија, касније Босилеградска, после ослобођења 1878. године и таква остаје до данас с мањим изменама.

 

Карта Ћустендилског Крајишта

Сменом различитих политичко-економских ситуација, мењао се је и број насеља под јурисдикцијом Босилеграда. До ослобођења 1878. године, у Босилеградској (до 1889.г. Изворска) околији било је 73 сеоских насеља. После Нејског договора 1919. године и мењањем државних граница, у склопу Босилеградског среза било је 47 насеља, 37 некадашње Изворске и 10 Трнске околије. После Другог светског рата, постепеним одузимањем насеља, укидањем срезова и њиховим припајањем општини Сурдулица све до 1965. године, формира се данашња општина Босилеград са 37 насеља – 36 сеоских и једно градско насеље.

Насеља општине Босилеград се међусобно разликују по природно-географским условима. Различити географски положаји насеља условљени су локалним топографским условима – у речним долинама, котлини, присојним странама планина, на местима заштићених од ветрова и сл. Насеља општине у односу на положај и надморску висину, деле се на планинска и долинско-котлинска насеља. Надморска висина насеља варира у великим границама – 1414 метара (центар села Плоча) до 699 (село Рибарци), а постоје и куће на још већим висинама. Већи број насеља у планинским пределима, налази се на равнијим местима, где су нагиби мали. То су углавном мала насеља, с малим бројем житеља, чије главно занимање је сточарство а споредно земљорадња. Земљорадњом се више баве становници насеља на мањим надморским висинама, с положајем главно по долинама река. Таква насеља су по правилу већа по броју становника.

Насеља општине Босилеград по надморској висини центра

          По функцијама које испуњава, величини, броју становника и сл., насеља се деле на сеоска и градска. Сеоска насеља, с једне стране, функционално се деле на чисто пољопривредна, пољопривредна са услужним и локалним центром за околна насеља (Месне заједнице Бранковци, Д.Љубата, Г.Лисина) и приградска села захваћена урбанизацијом (Рајчиловци и у мањој мери Радичевци). Сва сеоска насеља општине Босилеград су с основном пољопривредном функцијом, а међусобно се разликују по гранама пољопривреде које доминирају (сточарство, земљорадња). Градско насеље Босилеград има различите функције, с доминирајућим непољопривредним функцијама. Ако се исте поређају по броју становника и по секторима, доминирајући је II сектор, затим III, IV и на последњем месту I сектор, мада се већина становника, поред основног занимања, бави и пољопривредом. Осим по функцији, град се од сеоских насеља разликује по својим урбаним карактеристикама и садржајима који га одређују – асфалтне улице, четврти, главном градском улицом, управним и другим административним зградама, фабрике, школе, дечији вртић, већи број продавница, индустријском зоном и т.д. Старо језгро Босилеграда је основано као централна махала некадашњег села Босилеград и због тога није плански грађено насеље. Некадашње подмахале су данашње старе градске четврти, а после Другог светског рата и наглом емиграцијом из сеоских насеља, у Босилеграду се формирају и нове, плански грађене четврти, са новијим зградама.

          Осим по функцијама, насеља се деле и по облику – разбијен и збијен тип насеља, које селе на подтипове – разбијени, полуразбијени и збијени тип насеља.

         Разбијени тип насеља се састоји из више група кућа – махала, које су међусобно удаљене и немају централну махалу, односно центар насеља. Ка тој групи се односи већи број насеља општине, углавном у вишим планинским пределима – Барје, Доганица, Буцаљево, Горња Ржана. Оваква насеља су обично од оснивања разбијени тип, јер у њиховом атару топографски услови нису дозвољавали формирање збијеног засеока, тако да оваква насеља немају своја „Селишта“, односно прва места засељавања.

         Полуразбијени тип насеља такође има махале, од којих једна је гушће изграђена и представља центар насеља. То су обично она насеља у долинама, где топографски услови дозвољавају изградњу већег броја кућа и других административних зграда на једном месту – Горња Лисина, Доња и Горња Љубата, Доње Тламино, Бистар, Бранковци, Извор. Због тога су оваква насеља центри Месних заједница. Обично, централне махале оваквих насеља се називају Село или Селиште и у принципу су она ту оснивана као збијена насеља, а касније су прелазила у разбијени тип.

        Збијени тип има јасну изграђену структуру улица, куће и дворишта су густо изграђене и таква насеља се деле на квартове. У општини Босилеград, осим града као збијено насеље, једино је село Рајчиловци тог типа. Пре је и ово село било разбијено на махале, али имиграрењем становника из других насеља општине и изградњом кућа, некадашње махале су међусобно спојене (а и село је спојено са градом), тако да данас село има урбане карактеристике.

Насеља општине Босилеград по броју махала (2014/15)

         По броју махала, село Доња Љубата има највише – 32, које су међусобно груписане по долинама у којима се налазе. Ако узмемо у обзир подмахале у махалама Горње Лисине, онда ово насеље има највећи број посебних заселака – 64. Најмање махала – по две, имају села Жеравино и Радичевци. Велики проблем представља то, што на целој територији општине постоји велики број махала без сталних становника – укупно 101 махала или 24,2%, а у некима живи само по један становник или само по једно домаћинство од два члана. Село Бресница има највише празних махала – 14 или више од половине (58,3%), док Зли Дол има највише махала са једним становником – 4 или 21%.

Насеља по броју махала без сталних становника (2014/15)

           Махале у насељима општине су добиле своје називе на три начина – по првом досељенику и оснивачу (по његовом имену, фамилији или надимку), по топографском изгледу локалитета или по основној делатности оснивача махале. Обично први начин је распрострањенији – Анастасовци, Маринковци (Барје), Пешовци, Станковци (Зли Дол), Петковци (Црноштица), Иванковци, Радојковци (Паралово), Јанковци (Плоча); по топографском изгледу – Рупи, Бели Брег, Вировци (Бистар), Сушица (Извор), Равниште (Јарешник), Широки Дол, Чукар, Осоје (Рикачево); по делатности и занату – Качарчање, Ковачевци (Бресница), Терзијска махала (Доње Тламино), Грнчаре (Горња Љубата). На истим начинима су и сама насеља општине добивала своја имена.

Како су насеља добила имена

Насеља по броју становника (попис 2011.г.)

         У општини Босилеград преовлађују мала насеља по броју становника. Највеће насеље је град Босилеград са 2624 становника, а од сеоских је село Рајчиловци са 1840 житеља. Следе Горња Лисина са 328, Горња Љубата 296, Гложје 278, Доња Љубата са 270 и Дукат са 260 становника. Остала насеља су са испод 200 становника. Најмање насеље по броју житеља је село Барје са 4 сталних становника. У процентуалном погледу, 18,9% су насеља са изнад 200, а 81,1% испод 200 становника; од 100 до 200 су 21,6% насеља, испод 100 су 59,5%, испод 50 су 32,4%, а испод 10 становника је 2,7% или само село Барје. Просечно по насељу пада 220 становника, а само за сеоска насеља 153.

Насеља по површини (у км²)

       Како по броју становника, тако и по површини преовлађују мала насеља. Највеће насеље по површини је Горња Љубата са 39,8 км², а најмање Босилеград I (град) са 1,6 км², а од сеоских Радичевци са 3,4 км². Просечно по насељу пада 14,4 км². Површине насеља су често мењане кроз време услед различитих политичко-економских ситуација. Ослобођењем од Турака 1878. године, оформљене су површине насеља крај некадашње Старе границе – Голеш, Караманица, Горња Љубата, Барје, а 1919. године силом Нејског договора, оформљене су (подељене) површине села Грујинци, Извор, Ресен, Рибарци, Бранковци, Доње Тламино и Жеравино. Мењањем државних, а касније и општинских граница, површине неких насеља су увећане (Горња Љубата), а другима смањене (Жеравино).

        Насеља општине Босилеград различите су старости. На основу разних археолошких ископина и „Градишта“, слободно можемо констатовати да су већина насеља стара по постанку. У неким насељима постоје чак два градишта (Жеравино), што значи да су на тој територији некада постојала два насеља. Верује се, по предањима и на основу неких докумената, да су насеља општине засељавана неколико пута, јер се приче у већини случајева о првим досељеницима и оснивачима везују за „турско време“, док се нека археолошка налазишта везују за ранија доба. 

Први писани подаци о насељима данашње општине, налазе се у турским пореским регистрима из XVI века, где се налазе подаци о 24 данашњих насеља, а у попису 1576. о 28 села. Деобом и продајом делова територија тих насеља настајала су нова. Тако на пример, део територије Горње Лисине продат је Турчину и тиме је касније настала Доња Ржана. То је било отприлике почетком XVIII века, када је насељено и село Барје. Касније, почетком XIX века, настаје село Плоча такође насељено од стране Турчина. Овим насељима је заједничко то, што су насељена од стране Турака-власника, како би становништво радило за њих. То су углавном планинска насеља, са великим и пространим пашњацима, које су Турци одузимали на силу или куповали, затим су насељавали људе, који су постајали њихове чифчије.

            Насеље најновијег датума је село Голеш. Формирано је 1878. године, стављањем турско-бугарске границе, када су од села Голема Црцорија одвојене 4 махале данашњег Голеша. Исте године, истом границом је одвојена махала Грнчаре од села Црвени Град и додата ка Горњој Љубати (због тога је дуго ова махала називана Црвеноградска махала), као и Вукадинска махала од села Дукат и додата као махала Дукат селу Црна Река (општина Трговиште). Последње промене у територијама насеља биле су последица Нејског договора 1919. године, када су подељена, смањена или увећана насеља крај данашње границе са Републиком Бугарском.


Извори

1. Захариев, Й. “Кюстендилско Крайще“, София, 1918 г.

2. Захариев, Й. „Каменица”, София, 1935 г.

3. Кацарова-Папа, Г. „Местните имена в Босилеградско”, изд. „Астарта“, Велико Търново, 2013 г.

4. Миланов, Г.„Община Босилеград – Географско-краеведско изследване”, Босилеград, 2012 г.

5. Миланов, Г.„Општина Босилеград: географско-демографска истраживања”, Босилеград, 2016 г.

6. Николић, Р. „Краиште и Власина (Насеља српских земаља, к. VIII)“, Београд, 1912 г.

7. Трифуноски, Ј. „Горња Пчиња“, изд. САНУ, „Насеља и порекло становништва, књ.38“, Београд, 1964.г.

8. „Турски документи за историјата на македонскиот народ-опширни пописни дефтери од XVI век за Ќустендилскиот санџак“, том V, книга 1, изд. „Архив на Македонија“, Скопје, 1983.г.

9. „Турски извори за Българската история”, том III, изд. „БАН”, София, 1972 г.