О Босилеграду

Налазећи се на крајњем југоистоку Србије, општина Босилеград је брдско-планински тип општине, чија надморска висина варира у границама од 660 (ГП  Рибарци) до 1923 метара (врх Бесна Кобила). Општина улази у састав Пчињског округа, са окружним центром у Врању, у коме се укључују и општине Трговиште, Прешево, Бујановац, Владичин Хан и Сурдулица. Од њих граничне општини Босилеград су: Сурдулица са севера, Врање са запада и Трговиште такође са запада. На истоку граница општине је обележена државном српско-бугарском границом (у дужини од 54 км), а на југозападу је српско-македонска граница (око 9 км). Тако је општина Босилеград једна од седам истих у Србији, који за суседа имају две државе т.ј. налазе се на тромеђи. Границе општине нису етничке. Ту живе Бугари, Срби, Македонци и други.
Административни центар општине је град Босилеград, који лежи на обалама реке Драговиштице, у почетку Босилеградске котлине.
Судбина и време нису увек били погодни према прошлости Босилеградског краја. Већи део историјских догађаја, који би могли да расветле велики број данашњих проблема, нису сачувани у историјским изворима – том чудном тзв. екрану историје. Много тога, што би било данашњи понос овог краја, изгубљено је у прошлим столећима.
Донедавно се мислило да је Босилеградски крај за науку током XIX века био terra incognita – белу мрљу на географским картама. Ово се да закључити на основу прве географске карте Хајнриха Киперта, коју је аутор објавио током 1853. године у Бечу за потребе аустријског генералштаба. Никаквих подака о Босилеграду нема на њој. И Константин Јиречек у свом „Дневнику“ (1884.г., Пловдив) пише како је изненађен, када је са својим пријатељем, геологом А. Златарским, путујући стигао у „неку Изворску околију“, за коју раније није чуо. Али кад се једном састао са Крајиштем, он је оставио драгоцене податке о њему у „Кнежевини Бугарској“ и „Путовања кроз Бугарску“.
Мало више података о Крајишту – западно од Босилеграда, даје Риста Николић, истраживајући неколико села данашње општине.
Следи класична монографија познатог бугарског научника из Босилеграда Јордана Захаријева „Ћустендилско Крајиште“, штампана 1918. године, у којој се дају детаљне информације о овом крају.

Највећи допринос у истраживању овог непознатог краја даје монографија „Насеља општине Босилеград“ аутора Горана Миланова, која је изашла из штампе ове године. То је најдетаљнија монографија о овом крају о географским, историјским, демографским, при-вредним и другим одликама општине Босилеград.