Налазећи се на крајњем
југоистоку Србије, општина Босилеград је брдско-планински тип општине, чија
надморска висина варира у границама од 660 (ГП
Рибарци) до 1923 метара (врх Бесна Кобила). Општина улази у састав
Пчињског округа, са окружним центром у Врању, у коме се укључују и општине
Трговиште, Прешево, Бујановац, Владичин Хан и Сурдулица. Од њих граничне општини
Босилеград су: Сурдулица са севера, Врање са запада и Трговиште такође са
запада. На истоку граница општине је обележена државном српско-бугарском
границом (у дужини од 54 км), а на југозападу је српско-македонска граница
(око 9 км). Тако је општина Босилеград једна од седам истих у Србији, који за
суседа имају две државе т.ј. налазе се на тромеђи.
Границе општине нису етничке. Ту живе Бугари, Срби, Македонци и други.
Административни центар општине
је град Босилеград, који лежи на обалама реке Драговиштице, у почетку
Босилеградске котлине.
Судбина и време нису увек били
погодни према прошлости
Босилеградског краја. Већи део историјских догађаја, који би могли да расветле
велики број данашњих проблема, нису сачувани у историјским изворима – том
чудном тзв. екрану историје. Много тога, што би било данашњи понос овог краја, изгубљено
је у прошлим столећима.
Донедавно се мислило да је
Босилеградски крај за науку током XIX века био terra incognita – белу мрљу на
географским картама. Ово се да закључити на основу прве географске карте
Хајнриха Киперта, коју је аутор објавио током 1853. године у Бечу за потребе
аустријског генералштаба. Никаквих подака о Босилеграду нема на њој. И
Константин Јиречек у свом „Дневнику“ (1884.г., Пловдив) пише како је изненађен,
када је са својим пријатељем, геологом А. Златарским, путујући стигао у „неку
Изворску околију“, за коју раније није чуо. Али кад се једном састао са
Крајиштем, он је оставио драгоцене податке о њему у „Кнежевини Бугарској“ и
„Путовања кроз Бугарску“.
Мало више података о Крајишту –
западно од Босилеграда, даје Риста Николић, истраживајући неколико села данашње
општине.
Следи класична монографија
познатог бугарског научника из Босилеграда Јордана Захаријева „Ћустендилско
Крајиште“, штампана 1918. године, у којој се дају детаљне информације о овом
крају.
Највећи допринос у истраживању
овог непознатог краја даје монографија „Насеља општине Босилеград“ аутора
Горана Миланова, која је изашла из штампе ове године. То је најдетаљнија
монографија о овом крају о географским, историјским, демографским, при-вредним
и другим одликама општине Босилеград.