Ако је
национална библиографија својеврсно огледало духовног напретка целог једног
народа или једне државе, то завичајна или регионална библиографија представља
синтетизовани показатељ културног нивоа једног територијалног подручја у
оквиру државе. Такву улогу има и ова библиографија књига о Босилеграду.
За предмет истраживања ове
библиографије одређена је издавачка продукција аутора рођених у Босилеграду и
издавачка продукција о Босилеграду аутора рођених ван територије општине
Босилеград за период од 1878. до 2016. године, односно, од појаве прве књиге са
информацијама о Босилеграду до последње такве.
Задаци истраживања ове библиографије су:
да се да преглед стања шта су локални аутори написали у било којој области
људског знања и тиме допринели културном развоју становништва општине и
преглед стања ко је писао и шта је писано о Босилеграду, односно стање литературе
о овом крају и да се сачини ауторски и хронолошки библиографски преглед тих
публикација, како би се будућим истраживачима овог краја олакшао посао око
тражења извора.
Да би се решили постављени задаци,
коришћено је неколико устаљених метода у практичном пописивању грађе –
састављање основног програма рада, проналажење грађе, пописивање грађе и
формирање библиографских јединица у виду картотеке, груписање библиографских
јединица и коначно обликовање библиографије као целине. Након коначног обликовања
библиографије, израђени су одговарајући регистри, увод и остала поглавља и на
крају садржај онога шта се у библиографији налази.
Како би библиографске јединице биле
погодне за нормално коришћење, одређен је минимум библиографских елемената,
јер старија грађа нема све потребне елементе за библиографски опис. Према
унутрашњој структури, библиографске јединице аутора рођених у Босилеграду су
основне (елементарне), док јединице аутора рођених ван Босилеграда, које насловом
не указују директно на тематику, су анотиране, јер садржи додатни опис тематике
у виду напомене.
Како су
предмет ове библиографије публикације на различитим језицима (српски, бугарски,
македонски језик), прихваћен је принцип јединствене одреднице на српском
језику за презиме и име аутора, односно наслова књиге.
Библиографија књига о Босилеграду нужно
је потребна јер се број истраживача Босилеградског Крајишта и његовог
становништва стално повећава. Сваки од њих је до сада био принуђен да
самостално проналази изворе у бројним библиотекама, који се годинама
повећавају од ослобођења од Турака 1878. године до данас. Да се не би дешавале
такве ситуације, будућим истраживачима ће ова библиографија бити полазна тачка
и водиља у њиховом раду. Осим тога, ова библиографија може бити извор за попуњавање
завичајног фонда у Народној библиотеци „Христо Ботев“, јер „библиотека се
сматра памћењем човековим, а библиографија покушај систематизације тог знања“.[1]
Ова јединствена за сада библиографија
представља један врло мали део веће слике, која осликава оно шта смо ми дали
свету и шта је свет дао нама. Она представља почетак за израду веће завичајне
библиографије, која ће обухватати поред књига и друге облике штампаног текста.
Библиографију можете прочитати овде.
Библиографију можете прочитати овде.
[1] Александра Вранеш,
„Борски празник”, у Библиографија борског
књижевног стваралаштва у XX веку :
монографске публикације, Весна Тешовић (Бор: Народна библиотека, 2004), 5.
