Ако је
национална библиографија својеврсно огледало духовног напретка целог једног
народа или једне државе, то завичајна или регионална библиографија представља
синтетизовани показатељ културног нивоа једног територијалног подручја у
оквиру државе. Такву улогу има и ова библиографија књига о Босилеграду.
![](https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEh07d0pSPbFDIvXJttIPXnCIPoRRyzGjdLO2idSQfooCW7_bMVgI6rpQhNrmFEsRR3mxVKnRjaWBH8uBKKZd9Z6b8H5hBGnOz_MNmdzicSj9nbozBDU_tiyNR1eaDPmtS7MkiBhqWuZxULG/s320/%25D0%259D%25D0%25B0%25D1%2581%25D0%25BB%25D0%25BE%25D0%25B2%25D0%25BD%25D0%25B0+%25D0%25BA%25D0%25BE%25D1%2580%25D0%25B8%25D1%2586%25D0%25B0.jpg)
Задаци истраживања ове библиографије су:
да се да преглед стања шта су локални аутори написали у било којој области
људског знања и тиме допринели културном развоју становништва општине и
преглед стања ко је писао и шта је писано о Босилеграду, односно стање литературе
о овом крају и да се сачини ауторски и хронолошки библиографски преглед тих
публикација, како би се будућим истраживачима овог краја олакшао посао око
тражења извора.
Да би се решили постављени задаци,
коришћено је неколико устаљених метода у практичном пописивању грађе –
састављање основног програма рада, проналажење грађе, пописивање грађе и
формирање библиографских јединица у виду картотеке, груписање библиографских
јединица и коначно обликовање библиографије као целине. Након коначног обликовања
библиографије, израђени су одговарајући регистри, увод и остала поглавља и на
крају садржај онога шта се у библиографији налази.
![](https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjN2_TkwncHV3cQiSZe9d3f2517YZzEdkJ5m8E-N62pvAW4p7XOhXcx_Gl61uzttmT7bFxcRQnBTUvWePj9yKrtK6RBSamS_X_NtdWRHR0KTyXpFhwWt3tF-u618AhCq1fRxVrim8yE1By6/s320/3-1.jpg)
Како су
предмет ове библиографије публикације на различитим језицима (српски, бугарски,
македонски језик), прихваћен је принцип јединствене одреднице на српском
језику за презиме и име аутора, односно наслова књиге.
Библиографија књига о Босилеграду нужно
је потребна јер се број истраживача Босилеградског Крајишта и његовог
становништва стално повећава. Сваки од њих је до сада био принуђен да
самостално проналази изворе у бројним библиотекама, који се годинама
повећавају од ослобођења од Турака 1878. године до данас. Да се не би дешавале
такве ситуације, будућим истраживачима ће ова библиографија бити полазна тачка
и водиља у њиховом раду. Осим тога, ова библиографија може бити извор за попуњавање
завичајног фонда у Народној библиотеци „Христо Ботев“, јер „библиотека се
сматра памћењем човековим, а библиографија покушај систематизације тог знања“.[1]
Ова јединствена за сада библиографија
представља један врло мали део веће слике, која осликава оно шта смо ми дали
свету и шта је свет дао нама. Она представља почетак за израду веће завичајне
библиографије, која ће обухватати поред књига и друге облике штампаног текста.
Библиографију можете прочитати овде.
Библиографију можете прочитати овде.
[1] Александра Вранеш,
„Борски празник”, у Библиографија борског
књижевног стваралаштва у XX веку :
монографске публикације, Весна Тешовић (Бор: Народна библиотека, 2004), 5.